Na muralu su predstavljene heroine iz dva regiona: Lejla Haled iz Palestine i Lepa Radić iz bivše Jugoslavije. Lejla Haled je palestinska ratnica poznata po tome što je bila prva žena koja je otela avion, što je učinila kao odgovor na napade Jordanske vojske na oslobodilački pokret za Palestinu. Lepa Radić je bila jugoslovenska partizanka koju su obesili nemački okupatori jer je odbila da oda informacije o svojim saborcima.
Iznad likova Lejle i Lepe piše: „Dole rat i kapitalizam! Živela borba potlačenih i prezrenih!“ Pored murala aktivisti su ofarbali palestinsku zastavu i napisali „Stop prodaji oružja Izraelu!“ Podsećamo da je srpska vlada u 2024. godini poslala oružje Izraelu u vrednosti od 42 miliona evra, što je 30 puta više u poređenju sa 2023. godinom.
„Lejla i Lepa su primer da žene nisu samo žrtve, nego da se ravnopravno sa muškarcima bore za slobodu i pravdu, te da su patrijarhalne tvrdnje o tome da su žene ‘slabiji i mirniji pol’ besmislice. Gde god postoji nepravda postoji i otpor, a nepokolebljivo i hrabro ga pružaju i žene“, navodi se u saopštenju inicijative Podrška Narodu Palestine.
Takođe, grupa ističe kako su žene na Balkanu bile vešte organizatorke, političke edukatorke, urednice borbenih novina, kurirke, i da su se „mnoge komunistkinje odupirale neprijateljskim mučenjima kako ne bi ništa odale ili su tajnim taktikama prenosile poruke do baza.“
U Palestini, žene su „još tokom okupacije od strane Velike Britanije izmislile pesme nazvane ‘Tarweedeh’uz pomoć kojih su mogle tajno da prenesu informacije ljudima u zatvoru bez da okupator to razume.“
Članice ženske grupe naglašavaju: „Dok Izrael koristi uključivanje žena u službu ratnih interesa, seksualizira lice rata i pravi brend od vojske i militarizma, liberalni feminizam koji to podržava omogućava izraelskim kolonizatorima da neometano rade na etničkom brisanju Palestinaca.“
„Stoga, umesto imperijalističkih lica ‘feminizma,’ sećamo se emancipatorske borbe u liku Lepe i Lejle, i nastavljamo viziju puta sve dok ne bude slobode – od svih reka do svih mora za prezrene na svetu!“, zaključuje se u saopštenju.
A.M.
