„Šodroš je jedina preostala autohtona šuma u Novom Sadu, zelena oaza gde možemo da se sklonimo od vrućine i betona, fabrika kiseonika u sve zagađenijem gradu, kao i stanište preko 200 zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta“, napisali su aktivisti u pozivu građanima da se priključe kampu odbrane tog dela obale Dunava.
„Šodroš Survivor KAMP“, aktivistkinje i aktivisti pokrenuli su 12. juna, a prema izjavama nakon današnje predaje zahteva za rekaciju nadležnih i zaštitu Šodroša od seče šuma i izgradnje, kamp za odbranu ekološkog koridora se neće micati s „bojnog polja“.
Danas su na pisarnici Gradske kuće Novog Sada zahteve inicijative za odbranu Šodroša predali Vesna Jakovljević iz organizacije OSNA i Marko Šćiban, aktivista i član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, javlja portal 021.
Četiri zahteva koja su adresirana gradonačelniku Milošu Vučeviću su: potpuna obustava radova; javno objavljivanje svih zakonom propisanih dokumenata u vezi sa izgradnjom mosta obilaznice u nastavku Bulevara Evrope; pokretanje krivičnih i prekršajnih postupaka protiv izvođača radova koji vrše bespravnu seču stabala na parceli 7386/7 KO Novi Sad II; formalna zaštita lokaliteta (Kameničke Ade, Dunavca, Šodroša i Ribarskog ostrva) kao Parka prirode, odnosno Spomenika prirode.
„Zahtevamo da se podnesu krivične i prekršajne prijave protiv kineske kompanije CRBC jer sada vidimo kako se ponašaju – potpuno bez kontrole. Treba sad stati i priznati da je ovo sve urađeno na nezakonit način, ali nečija odgovornost mora da se ustanovi. Gradonačelnik jako želi da se s izgradnjom ovog mosta krene što pre, ali to prosto tako ne ide. On će morati da poštuje zaštitu na ovom delu priobalja, a mi se iz kampa nećemo povući“, poručila je ispred Gradske kuće Vesna Jakovljević iz organizacije OSNA, a javlja portal 021.
Aktivista Marko Šćiban podsetio je da je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode još 2006. godine uradio studiju zaštite Dunavca, Kameničke ade, Šodroša i Ribarskog ostrva zbog biodiverzitetskih osobenosti. Šćibanin je rekao, piše portal 021, da je ta studija 2013. godine iz nepoznatih razloga povučena, što omogućava nelegalne aktivnosti na tom području.
„Studija na kojoj je prošle godine radilo više grupa aktivista i stručnih organizacija utvrdila je prisustvo više od 200 strogo zaštićenih vrsta, što ukazuje na to da je ovo područje jedna prirodna oaza sa velikim brojem zaštićenih vrsta i prirodnih osobenosti koje nam služe na razne načine. Važno je da pokušamo da se izborimo da Novi Sad ne postane prestonica divlje gradnje i nezakonitih aktivnosti u šta se nažalost pretvara, već da se neke stvari, kad se već rade suprotno logici i opštem dobru, ne rade suprotno zakonu“, kaže Šćiban.
Aktivistkinje i aktivisti, organizacije i građani već duže vreme skreću pažnju na ugroženost Šodroša, i bore se za urbanizam koji bi se vodio prema javnom interesu, interesu ljudi koji žive u Novom Sadu.
Tako su u martu ove godine aktivistkinje izvele preformans „Cirkus zvani most bez dozvole“ protiv izgradnje mosta u Novom Sadu. U okviru performansa najavile su i podnošenje krivične prijave za organizovani kriminal zbog mosta koji gradi kineska kompanija CRBC na osnovu ugovora s Ministarstvom građevine i Koridora Srbije.
Povod za ovu aktivističku akciju bio je početak izgradnje novog mosta preko Dunava u Novom Sadu, koja je u suprotnosti sa odlukom odbora Bernske konvencije. U skladu sam tom odlukom neophodno je uvesti moratorijum na sve radnje i predradnje na izgradnji mosta na datoj lokaciji, podsetila je u sklopu performansa Danijela Stojković iz organizacije „Svet i Dunav“.
Podsetimo, građani, aktivisti i udruženja su i ranije pokušavali da spreče izgradnju novog mosta na Šodrošu. Višestruki su razlozi njihovog protivljenja. Osim što će gradnja mosta naneti štetu biljnom i životinjskom svetu, most na tom mestu će intenzivirati saobraćaj u neposrednoj blizini stambenih objekata i tako ugroziti kvalitet života mnogih ljudi koji žive u toj okolini. Akteri koji se protive izgradnji mosta su istakli da je novi most potreban na sasvim drugoj lokaciji, između Futoga i Beočina, gde bi zapravo služio potrebama građanki i građana.
A.J.
