„Pošaljimo gradskim vlastima poruku da Novom Sadu prioritetno treba obilaznica OKO grada, a ne KROZ njega“ stoji u pozivu na protest Ekološkog fronta Novi Sad koji se održava u subotu, 26. februara u 14 sati.
Ideja da se gradi obilaznica kroz grad je paradoksalna, ali dobro sažima urbanističke politike koje zastupa vladajuća koalicija predvođena Srpskom naprednom strankom. Bilo da se radi u Novom Sadu ili nekom drugom gradu u Srbiji, zajednički imentelj planiranja je, izgleda, brisanje potreba građana, što potvrđuju i sagovornici Mašine iz Ekološkog fronta Novi Sad.
„Želje građana kako da se organizuje i razvija grad u budućnosti apsolutno nisu ispoštovane niti implementirane, skrajnute su.“
Ekološki front Novi Sad, koji okuplja pojedince, nevladine organizacije i neformalne građanske inicijative u borbi za zaštitu životne sredine, je jedan od društvenih aktera koji učestvuje u borbi za urbanizam po meri ljudi koji žive u Novom Sadu.
U sklopu skorašnje serije uličnih akcija „Reci NE Generalnom urbanističkom planu Novi Sad 2030“ Ekološki front je u saradnji sa neformalnim građanskim inicijativama, udruženjima i aktivistima sakupio blizu 12600 potpisanih primedbi Novosađana i Novosađanki na aktuelni Nacrt Generalnog urbanističkog plana Novog Sada.
Svesni da primedbe neće zaustaviti vladajuću koaliciju, aktivisti nastavljaju da vrše pritisak, sada protestom čiji je predmet planirana gradnja „mosta obilaznice“ koja bi nanela štetu biljnom i životinjskom svetu i ugrozila kvalitet života mnogih ljudi koji žive u okolini. Novinari Mašine su razgovarali sa predstavnicima Ekološkog fronta Novi Sad o borbi za bolji grad.
Nacrt GUP-a ne prepoznaje realne potrebe Novosađana
„Nepoznati su parametri na osnovu kojih se i dalje insistira na stanogradnji. U Studiji stanovanja javnog preduzeća ‘Urbanizam’ iz 2009. godine, koja je korišćena u izradi Nacrta Generalnog urbanističkog plana, detektovan je veliki broj viška stanova, čak 23 700. U Novom Sadu je trend povećanja viška stanova i dalje prisutan. Slikovito, na svakog ‘novog’ Novosađanina ili Novosađanku, od 2009. godine do danas izgrađena je po 1,57 stambena jedinica“, objašnjavaju sagovornici Mašine iz Ekološkog fronta.
Planiranje gradnje stanova za kojima ne postoji realna potreba samo je jedna u nizu problematičnih stavki aktuelnog Nacrta GUP-a. Aktivisti iz Ekološkog fronta Novi Sad kažu da je jedan od najvećih problema tzv. „Novi Sad na vodi”. Taj stambeno-poslovni kompleks bi zauzeo deo obale Dunava koji je u urbanističkim planovima decenijama bio rezervisan za sportsko-rekreativne sadržaje i javnu namenu.
„U kontekstu GUP-a to znači promena pretežne namene na levoj obali Dunava, na prostoru nekadašnjeg Brodogradilišta Novi Sad i na prostoru nekadašnje Mornarice, današnje Rečne flotile. Ovo područje je decenijama generalnim i prostornim planovima Novog Sada bilo rezervisano za sportsko rekreativne sadržaje i javnu namenu, a izmenom se na ovo područje uvodi tzv. opštegradski centar – u prevodu, slobodna volja investitora da organizuje i uskladi izgradnju objekata po sopstvenom nahođenju, bez jasno utvrđenih parametara.“
Stambeno-poslovna zgrada u privatnom vlasništvu se ne može definisati kao objekat za javnu namenu, naglašavaju sagovornici Mašine.
Da kvalitet života u gradu nije bila prva stvar na umu planera dok su radili na Nacrtu GUP-a, pokazuje i gradnja „obilaznice kroz grad“, odnosno mosta u nastavku Bulevara Evrope, koji je predmet protesta u subotu. Bude li se ovaj deo plana sprovelo, najbliži komšija brojnih novosadskih porodica će postati autoput i most sa saobraćajnicom na dva sprata.
„Problematičan je, naravno, i most, takozvana obilaznica na Bulevaru Evrope, koja bukvalno uvodi autoput građanima na par metara pored prozora, sa sve vijaduktom u dužini oko 1400m, te saobraćajem ‘na dva sprata’. Jasna je namera urbanista da ovaj most bude brza linija od 80km/h, što je skandal, imajući u vidu da je ovo gusto naseljen rezidencijalni deo gde žive uglavnom porodice sa malom decom. Uvođenje autoputa u gradove je u uređenim društvima odavno napušteno rešenje, te se sada u mnogim gradovima izmešta ova vrsta saobraćaja. Loš primer ovakvog rešenja imamo i u Beogradu, što je pokušano da se ublaži uvođenjem obilaznice.“
Slučaj „mosta obilaznice“ je na Ustavnom sudu zbog sumnje u legalnost Rešenja Vlade RS kojim se proglašava projektom od nacionalnog značaja, podsećaju aktivisti.
Iz Ekološkog fronta izražavaju i zabrinutost u vezi sa odabirom izvođača radova. Naime, izgradnja je ugovorena bez tendera, direktno i netransparentno, sa kineskim bankama i kompanijom China Road and Bridge Corporation (CRBC). Ta kompanija ima istoriju devastiranja životne sredine. U Crnoj Gori je pravosnažno osuđena za uništavanje Tare sa kaznom od 200.000 evra.
Nisu urađene strateške procene uticaja na životnu sredinu, a Šodroš – područje gde bi se most gradio – je stanište preko 200 zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta.
Naprednjački urbanizam i zaštita životne sredine
„Ne vidimo u Nacrtu Generalnog urbanističkog plana ništa što bi doprinelo poboljšanju životne sredine, naprotiv.“
Sudeći na osnovu Nacrta GUP i stanja na terenu, obećani parkovi će ozelenjavati samo predizborna obećanja vladajućih stranaka. U suprotnosti sa važećim GUP-om, planovi nižeg reda su prenamenili mnoge zelene površine.
„To je najvidljivije na primeru sportskih parkova, koji su u samom urbanom tkivu otišli u nepovrat, a na tim površinama su danas Lidl i veliki stambeni kompleksi u izgradnji.“
Sportski park u delu grada Avijatičarsko naselje je izmenama i dopunama Plana generalne regulacije prenamenjen u višeporodično stanovanje. Na tom području je zabeleženo najmanje 19 vrsta zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta ptica.
„Od nekadašnjih 7 hektara ostalo je slobodnih 3,5 i mi se zalažemo da bar ova površina ostane građanima. Naša saradnica, arhitekta Ana Ferik Ivanovič je napravila idejno rešenje, međutim, niko se do sada nije izjasnio, iako smo ovo poslali svim nadležnim upravama.“
Trenutno je na Javnom uvidu plan za zelenu površinu uz nekadašnju Ranžirnu stanicu, navode naši sagovornici. Taj plan takođe pokazuje da zelenilo nije prioritet ni u slučaju projekta koji gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević naziva „Central park“.
„U sklopu područja od 16,5 hektara park bi iznosio svega 3,8 hektara – što nas opet vodi do toga da ‘Central park’ nije park. Za kulturne sadržaje je namenjeno 6,8 hektara, saobraćajne površine iznosile bi 4,4 hektara, opštegradski centar 1,2 hektara, dok bi za ostale zelene površine bilo rezervisano svega 0,2 hektara.“
Borba za Novi Sad po meri građana
Kako smo ranije pisali, Novosađani su odlučni u borbi protiv Nacrta Generalnog urbanističkog plana kojim bi, sudeći po osnovu stavova aktivista i stručnjaka, vlast zbrisala interese građana s mape Novog Sada.
Stručnjaci i aktivisti su ukazali na probleme u urbanističkom planiranju i predložili rešenja.
Da i mnogi Novosađani dele mišljenje stručnjaka i aktivista pokazuje i nedavna odluka Komisije za planove da odloži sednicu u vezi sa Nacrtom GUP-a. Naime, takva odluka je usledila nakon što su građanke i građani Novog Sada uputili veliki broj primedbi na Nacrt GUP-a.
Početkom februara aktivisti i udruženja su predali gotovo 12.600 primedbi na Nacrt Generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030. godine.
„Zajedno sa neformalnim građanskim inicijativama i organizacijama civilnog društva, kao i brojnim aktivnim pojedincima i pojedinkama, organizovali smo javno sakupljanje primedbi u uličnim akcijama „Reci NE Generalnom urbanističkom planu Novi Sad 2030“. Izdvojili smo 16 ključnih primedbi koje su izradili stručnjaci iz različitih oblasti i nazvali je „opštom primedbom“ kako bismo animirali što veći broj građana“, kažu za Mašinu iz Ekološkog fronta Novi Sad.
Sledeći korak je protest 26. februara. Okupljanje je ispred Brodogradilišta, odakle će se krenuti u šetnju trasom 1300 kaplara, Ive Andrića, Bulevar cara Lazara i Bulevar Evrope do Zonedove zgrade.
Protest se organizuje pod nazivom „Most Da – ali na drugom mestu“, čime aktivisti i aktivistkinje naglašavaju da nisu protiv gradnje mosta, već protiv gradnje na mestu gde bi se nanela ozbiljna šteta životnoj sredini i kvalitetu života ljudi koji stanuju u blizini.
Ekološki front Novi Sad se zalaže za izgradnju novog mosta na lokaciji gde je ljudima potrebna:
„Mi nismo protiv mosta, mi smo za to da se most izgradi na drugom mestu. Naš predlog je da se most izgradi tamo gde je najpotrebniji, a gde se saobraćaj odvija upitno bezbednim skelama. Čak 40 kilometara uzvodno, između Bačke i Srema ne postoji nijedan most. Prvi je kod Bačke Palanke i veza je sa Hrvatskom. Zašto je Novom Sadu neophodno 6 mostova – 3 izgrađena i 3 planirana, a građanima I građankama 40 km uzvodno nijedan?“
Sagovornici Mašine skreću pažnju na zabrinjavajući trend rasta napada na aktiviste, koji su, kako kažu, sve brutalniji, i ističu da se mora dati nekakav odgovor na njih. Vedrija strana borbe za bolji grad je solidarnost koja je prisutna na terenu, pričaju nam iz Ekološkog fronta Novi Sad.
„Ono što je najbitnije je da su novosadski aktivisti i aktivistkinje solidarni i složni. Zajedništvo je neophodno u odbrani javnog interesa, ali isto tako i pojedinaca koji su na meti tabloida vladajuće stranke.“
