Postupak javne nabavke za obnovu i dogradnju Kalenić pijace u Beogradu obustavljen je nakon što je pristigla samo jedna ponuda, koju je Komisija za javnu nabavku ocenila kao neprihvatljivu. Time je postupak uređenja i natkrivanje pijace, kao i dogradnje lokala između ulica Maksima Gorkog i Njegoševe propao.
List „Večernje novosti“ piše, a Danas prenosi da se za izvođenje radova javila se grupa ponuđača koju čini sedam preduzeća. Ipak, nakon pregleda dokumentacije, utvrđeno je da ponuda nije bila pravilno popunjena, zbog čega nije bilo moguće utvrditi stvarnu sadržinu, niti je uporediti sa eventualnim drugim ponudama, prenosi Danas.
Među ključnim zamerkama, Komisija za javnu nabavku navela je da nije popunjen obrazac sa cenama, na način koji je bio propisan tenderom.
Kako ste mogli da pročitate na Mašini, Centar za lokalnu samoupravu (CLS) ranije je saopštio je da će je planirano da se za rekonstrukciju Kalenić pijace utroši 2,83 milijarde dinara, ili 24 miliona evra, čime bi Beograd postao vlasnik „još jednog neslavnog rekorda – najskuplje rekonstrukcije jedne gradske pijace“.
Direktor CLS-a, Nikola Jovanović, naveo je tada da je na tenderu bio samo jedan ponuđač koji je ponudio identičnu cenu sa procenjenom vrednošću radova.
„Radi se o konzorcijumu na čelu sa firmom Jadran d.o.o. koja je već više godina miljenik ove gradske vlasti“, dodao je Jovanović.
To nije jedini gradski projekat koji je obustavljen ovih dana.
Podsetimo, na početku sednice Skupštine grada Beograda u petak, 24. jula, sa dnevnog reda skinute su dve sporne tačke, vezane za javno-privatno partnerstvo za bezbednosni sistem i javno-privatno partnerstvo za obezbeđivanje novogodišnje rasvete, kritikovane u javnosti danima unazad.
Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević je rekao da se te tačke povlače jer Komisija za javno-privatno partnerstvo nije zasedala i Grad nije dobio njeno mišljenje.
Kako smo ranije pisali na Mašini, „integrisani bezbednosni sistem“ predviđao je 70 miliona evra godišnje, a Zeleno-levi front (ZLF) je taj projekat okarakterisao kao „privatnu SNS vojsku“.
Privatnim firmama u narednih deset godina bili bi povereni nadzor i kontrola građana, a privatni partner bi sam birao, angažovao i organizovao 2.200 ljudi, koji bi obavljali takozvane „pozorničke patrole“ u školama, vrtićima i drugim javnim objektima, naveli su ranije iz ZLF-a.
A.G.A.
