Povodom objavljivanja istraživanja „Trgovina ljudima u cilju radne eksploatacije – sociološka perspektiva“, organizacija ASTRA je u ponedeljak održala tribinu u Beogradu.
Na tribini, u Centru za kulturnu dekontaminaciju, govorili su: Mario Reljanović (profesor radnog prava, PFUU), Milica Lupšor (ROZA – Udruženje za radna prava žena Zrenjanin), Isidora Petrović (saradnica NVO ASTRA) i Ivana Radović (NVO ASTRA).
Skraćenu verziju teksta „Trgovina ljudima u cilju radne eksploatacije – sociološka perspektiva“ možete pročitati i na našem sajtu dok integralnu verziju možete skinuti s ovog linka.
Učesnice i učesnici tribine su istakli da izvesni oblici eksploatacije na radnom mestu predstavljaju trgovinu ljudima, i da su kao takvi i pravno prepoznati.
Pored slučajeva prisilnog rada i neposrednog ograničavanja slobode kretanja, koji su očigledniji primeri, organizacije koje se bave zaštitom radnih prava trgovinom ljudima smatraju i slučajeve nehumanog tretmana na radnom mestu na čije trpljenje radnike primoravaju različite okolnosti. Takve, između ostalog, mogu biti nedostatak alternativnih izvora prihoda, i nedostatak, ili neefikasnost institucionalnih mehanizama zaštite.
Kada su radnici izloženi maltretiranju na poslovima koje su prividno „slobodno izabrali“ kao sredstvo prisile dejstvuje njihov društvenoekonomski položaj.
Na tribini je skrenuta pažnja na alarmantan porast broja slučajeva kršenja radničkih prava. Govornici su se složili u oceni da izrabljivanju radnika pogoduju poteškoće u primeni postojećih zakonskih mehanizama zaštite, izmene zakona na štetu radnika, te – ključno – realni ekonomski uslovi.
Kako je ilustrovao Mario Reljanović: „U inspekciji rada imamo jednog inspektora rada na 1000 pravnih lica – on kod jednog poslodavca stigne jednom u 2-3 godine“. S druge strane, radno pravo se od 2014. godine rapidno transformiše u korist poslodavaca, u skladu s važećom ekonomskom politikom. Na taj način se legalizuju oblici eksploatacije koji su ranije smatrani protivzakonitim.
Istovremeno, siromaštvo i nezaposlenost prisiljavaju radnike da prihvataju sve lošije i često nezakonite radne uslove, te da se na njih ne žale u strahu od gubitka radnog mesta. Isidora Petrović (ASTRA) objašnjava: „Kada ste jedini zaposleni u porodici i kada godinama čekate na posao jedino što je relevantno je egzistencijalna prinuda“. Kako je naglasila Ivana Radović (ASTRA) sloboda izbora zaposlenja i uslova rada postaje puka fraza, kada posao počinje da se doživljava kao privilegija, a granice ljudskog dostojanstva vrtoglavo survavaju.
