Predstavnici četiri sindikata iz Fijata su u radnim uniformama jutros u sedam predvodili par stotina radnika koji su blokirali glavnu fabričku kapiju i tako sprečili početak rada prve smene.
Kako za Mašinu kaže Zoran Miljković, predsednik štrajkačkog odbora iz Fijat plastika, protest je naterao menadžment da potpuno obustavi rad prve smene u fabrici.
Naš sagovornik kaže da su svi sindikati i radnici jedinstveni i da su ovaj protest upozorenja organizovali pošto su nezadovoljni ponašanjem poslodavca koji i pored dogovora sa Vladom o desetodnevnom odlaganju procesa izjašnjavanja radnika o odlasku u inostranstvo ili prihvatanju socijalnog programa, rukovodstvo ne prestaje da ih poziva i vrši pritisak.
Za danas je planiran sastanak predstavnika Vlade sa predstavnicima Stelantisa (kompanije kojoj pripada i Fijat) sa kojeg bi suvlasnici kragujevačke fabrike trebalo da usaglase stavove o viđenju sudbine radnike. Miljković kaže da su iz Vlade dobili molbu da obustave proteste na nekoliko dana dok se ne formuliše zvaničan predlog.
„Nećemo protestovati do utorka. Ako ne budemo zadovoljni od utorka kreću masovni protesti i to ne samo ispred Fijata već i ispred državnih institucija uz podršku sindikata iz drugih firmi“, kaže Miljković za Mašinu.
Zahtevi radnika i radnica Fijata
Nakon prethodno održanog sastanka u Vladi, zaposleni u Fijatu su juče, prema dogovoru, dostavili svoje jedinstvene zahteve. Dopis sa četiri zahteva koji je upućen predsednici Vlade Ani Brnabić potpisali su predstavnici svih sindikata u preduzeću kao i predstavnici autonomnih radnika i radnica.
Radnici Fijata traže da se upućivanje na rad u inostranstvo vrši po zakonima Republike Srbije i da se radnicima garantuje posao i po povratku u zemlju. Za radnike koji se izjasne za socijalni program otpremnine moraju biti definisane najmanje u iznosu koji je isplaćivan prilikom gašenja treće smene u fabrici.
Predstavnici radnika traže i da se za one koji se odluče da ostanu da rade da se to i omogući kao i da im se garantuje isplata naknada najmanje u iznosu minimalne zarade i ukoliko bude potrebe obezbedi dodatna obuka za proizvodnju električnih vozila. I na kraju zahtev je i da se, uz princip dobrovoljnosti, onim radnicima koji budu upućeni na rad kod drugih poslodavaca na teritoriji Kragujevca garantuju jednaka prava koja i sada imaju.
„Država mora da pomogne radnicima, ne može nas da stavlja u drugi plan dok daje stranim investitorima novac. Država kao suvlasnik u firmi apsolutno može da učestvuje i u socijalnom programu i da nas podrži i zaštiti da ne dobijemo otkaze – laž je da oni to ne mogu“, zaključuje Miljković.
M.M.
