Opomene i apeli stručne javnosti nisu zaustavili usvajanje leks specijalisa o zgradi Generalštaba, kojim će ovo zdanje moći da se sruši zarad izgradnje luksuznih, komercijalnih objekata, daleko od javnog interesa.
Ukupno 130 od 171 poslanika je glasalo za, 40 protiv, jedan nije glasao dok niko nije bio uzdržan – tako je izgledao bilans glasanja u Skupštini Srbije.
Hiljade ljudi okupilo se na jučerašnjem protestu ispred Generalštaba, koji su studenti u blokadi nazvali tek protestom upozorenja. Ispred Generalštaba je razvijen transparent sa rečima „Proklet bio izdajica svoje domovine“ i oformljen je „živi zid“ oko zgrade.
Valentina Moravčević iz inicijative Ansambl Generalštab za Mašinu je na licu mesta rekla da će studenti nastaviti da budu „živi zid“ i da će braniti Generalštab do kraja.
Dr Marija Maruna, profesorka na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, za Mašinu kaže da je zgrada Generalštaba, autora Nikole Dobrovića, istaknuto delo moderne arhitekture – pokreta koji je u XX veku imao veliki značaj za razvoj društva jer je promovisao ideje jednakosti i pravednosti, verujući u napredak i opštu dobrobit za sve. „U središtu moderne arhitekture je bio čovek i njegove stvarne potrebe“, ističe Maruna.
„Vrednost zgrade Generalštaba je prepoznata na svetskom nivou od strane uglednih organizacija kao što su ICOMOS (organizacija koja se bavi očuvanjem spomenika i lokaliteta širom sveta) i Docomomo (organizacija koja se bavi očuvanjem zgrada, lokaliteta i naselja Modernog pokreta). Takođe je uvršten u selekciju Muzeja moderne umetnosti u Njujorku u okviru izložbe‚ Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980‘. Arhitektonski spomenik tog ranga predstavlja ponos i vrednost svake države“, ističe Maruna.
Maruna smatra da usvojeni leks specijalis predstavlja zloupotrebu ovog pravnog instrumenta.
„Usvojeni lex specialis, kojim se predviđa rušenje čitavog kompleksa Generalštaba (kojeg čine 4. spomenika kulture i to: Dobrovićev Generalštab, Zgrada starog Generalštaba, Kasarna 7. puka i Zgrada oficirske zadruge, a ceo prostor pripada prostorno kulturno-istorijskoj celini Područje uz ulicu Kneza Miloša), predstavlja zloupotrebu ovog pravnog instrumenta. Lex specialis se donosi kada postoje problemi u određenoj oblasti koji se ne mogu rešiti postojećim zakonima, odnosno, kada su u pitanju posebni državni interesi od opšteg društvenog značaja. Kompleks Generalštaba ne spada u ove slučajeve jer je status zaštićenih spomenika kulture stečen u potpunosti i u okviru postojećeg pravnog i institucionalnog sistema Srbije, niti se njegovim rušenjem ostvaruje interes od opšteg društvenog značaja već isključivo privatnog“, ističe Maruna.
Kada su posledice po kulturno i istorijsko nasleđe u pitanju, Maruna izdvaja sam sistem zaštite spomenika, odnosno urušavanje istog.
„Najdrastičnija posledica primene lex specialis-a na kompleks Generalštaba je u tome što se na ovaj način derogira celokupan sistem zaštite spomenika kulture koji je uspostavljen Ustavom Republike Srbije i pratećim zakonima. Zaštita spomenika kulture je delatnost od javnog interesa, čijim se urušavanjem ugrožava integritet celokupnog sistema javnih delatnosti i time dovodi u pitanje poštovanje ustavom zagarantovanih načela“, zaključuje Maruna.
A.G.A.
