Kroz pređašnje razgovore sa mladim ljudima saznali smo da su mahom nesigurni kada je pitanje kome će dati glas. Studenti iz Beograda su malo optimističniji i planiraju da iskoriste svoje biračko pravo, dok mladi iz ostalih delova Srbije ipak imaju drugačiju perspektivu.
Kako je anonimni sagovornik Mašine iz Priboja ranije izjavio: „Kako god okreneš ništa se neće promeniti. Iskreno mi se i sve to gadi, napravili su rijaliti od skupštine“.
Ko su ciljne grupe političkih stranaka?
Kako smo ranije imali prilike da čujemo, mladi uviđaju da oni nisu ciljna grupa i da kampanje nisu njima usmerene.
„Postoje informacije svuda ali ne takve da zainteresuju mlade da glasaju. Kao da ciljaju na penzionere, jer će svakako ta populacija sigurno da glasa“, ranije je za Mašinu navela Dijana Vasić, studentkinja Farmaceutskog fakulteta u Nišu.
Razgovarali smo sa Elizabetom Jagicom, omladinskom aktivistkinjom, studentkinjom FPN-a i koordinatorkom za program i komunikacije Unije srednjoškolaca Srbije (UNSS).
„Ovo ukazuje na sistemski problem, koji će u nekom trenutku morati da se promeni, a na rezultate ćemo sigurno čekati mnogo godina. Još jedan problem nedostatka participacije mladih je što političke stranke ne vide mlade kao ciljnu grupu, te joj se neobraćaju tokom cele godine, kao ni u vreme kampanje. Zbog toga, stariji građani, generacije naših roditelja, baka i deka kada kažu da su mladi nezainteresovani, neka se prisete šta su oni uradili po tom pitanju“, za Mašinu objašnjava Jagica.
Sagovornica Mašine smatra da je pogrešno okriviti mlade što su apolitični ili nedovoljno zainteresovani da učestvuju u izbornoj participaciji. Za nju je ovo pitanje veoma važno i to ne samo pred održavanje izbora kada se najjčešće postavlja.
„Tokom obrazovanja ne postoji podrška mladima da razviju osećaj važnosti za uključivanje u društvo, da li kroz korišćenje biračkog prava ili kroz neki oblik aktivizma. Zbog toga, mlada osoba ne može da otkrije značaj svojih mogućnosti kao pojedinac ili pojedinka, te dolazi do zaključka da jedna osoba ne može ništa da promeni, da će neko drugi umesto mene, nema veze“, zaključuje Jagica.
Prilika za promene
Zapitali smo se zašto ima toliko mladih koji su zbunjeni ili nezainteresovani i sa kojim se dilemama susreću, a odgovore na naša pitanja je imao Pavle Cicvarić, aktivista i član organizacije Studenti protiv nasilja.
„Jedan od razloga jeste zato što vlast podmeće tezu da su svi isti, što utiče na moral budućih glasača. Često se koriste indirektnim pretnjama (krize, anarhija, građanski rat) kojima plaše građane od promena. Pokušavaju da od politike naprave rijaliti program. Često govore da su političari samoživi, nečasni, podli… Zbog toga imamo nezainteresovane građane“, za Mašinu kaže Cicvarić.
Sledeći problem koji ovaj mladi aktivista uviđa je što mladi ne znaju za koga da glasaju.
„Nekima se ne svidja politika levice, a nekima desnice. Pripadali levici ili desnici, potrebno je da ljudi budu svesni da se vlast menja na izborima. Ne možemo biti samo protiv nekoga, moramo i biti za nekoga. Nezadovoljstvo se mora kanalisati kroz političke partije. Ako uopšte želimo promene, koje su na predstojećim izborima moguće, potrebno je da izađemo u što većem broju. Toga se između ostalog plaši režim. Istraživanja kažu da je SNS u najvećem padu do sada. Moguće je da mali broj glasova odlučuje. Ako ne sada, kada? Sada je prava prilika za promene“, zaključuje Cicvarić.
On ipak smatra da je slika mladih koji su apatični i nezainteresovani generalizacija i da se tome treba odupreti.
Organizacija Studenti protiv nasilja takođe deluje u okviru kampanje „Dokle više“ sa ciljem dodatnog ohrabrivanja mladih da izađu na izbore.
A.G.A.
