Nakon intervjua koji je za Krik dala Marija Mali, politička pozicija njenog bivšeg supruga je ozbiljno uzdrmana.
Optužbe vezane za rušenje u Savamali, finansijske i druge malverzacije koje su u intervjuu stavljene na teret Siniši Malom navele su organizacije iz opozicionog političkog spektra da zahtevaju njegovu smenu. Ponovo se traži preispitivanje zakulisnih radnji te uključivaje tužilaštva i poštovanje pravne države.
I dok internet bruji, mejnstrim mediji ćute kao zaliveni i to ćutanje je indikativno: bliže se izbori. Držeći leđa Malom, Aleksandar Vučić štiti sebe, tako ova afera vlasti jednostavno može biti prećutana.
Međutim, neće svi ćutati, za danas je najavljen protest organizacije Ne davimo Beograd na kojem će biti zahtevana ostavka Siniše Malog. Ako je suditi po dosadašnjim protestima koji je ova inicijativa organizovala i ovog puta možemo očekivati veliki broj građana.
Osim šire poznatih i prihvaćenih razloga za smenu gradonačelnika Beograda – rušenje u Savamali, kupovina 24 stana u Bugarskoj i doktorat – postoji još niz štetnih odluka donetih tokom mandata Siniše Malog zbog kojih bi trebalo podržati zahtev za njegovom ostavkom.
Čitava njegova karijera obeležena je privatizacijama i upravo je kao ekspert rasprodaje bio deo svake vladajuće garniture od 2001. godine. Njegova poslovna biografija kaže da je bio uposlen u bankarskom sektoru – zadužen za poslove trgovine preduzećima; pomoćnik ministra za privatizaciju, zatim direktor Centra za tendersku privatizaciju, pa savetnik prvog potpredsednika vlade (Vučića) za privredna pitanja. Mali je uspešni privatizacioni tehnokrata koji je postao stručnjak za transformaciju grada u čvorište za oplodnju kapitala.
Krajem 2013. godine dolazi na mesto predsednika Privremenog organa grada Beograda – prinudne uprave do koje je došlo nakon uspešne ofanzive SNS-a i istiskivanja DS-a s vodeće pozicije u glavnom gradu. Dakle, Mali se nije nalazio na izbornoj listi koju su građani podržali, nije kandidovan ni na izborima za gradsku vlast koji su usledili na proleće 2014. godine. A ipak je postavljen na mesto gradonačelnika.
Još kao „privremeni“ organ, Mali je doneo neke od ključnih odluka koje će na stanovnike Beograda i razvoj grada ostaviti trajne posledice. Odluka o prodaji građevinskog zemljišta i drugih nepokretnosti u javnoj svojini čime se rasipa zajedničko vlasništvo svih stanovnika, a eliti omogućuje da jeftino dođe do atraktivnih kuća i stanova. Tragična je i odluka o smanjivanju socijalnih davanja za porodilje, porodice sa trojkama, četvorkama, petorkama, šestorkama i duplim blizancima, penzionere, osobe sa invaliditetom, kao i stara nepokretna lica. Ova odluka vodi ka direktnom ugrožavanju zdravlja ljudi i povećanju siromaštva.
Ni sa pozicije „zvaničnog“ gradonačelnika Siniša Mali nije učinio išta pozitivno za Beograd i ljude koji tu žive. Progurao je i potpisao ugovor za projekat Beograd na vodi čime su privatnoj firmi poklonjeni zemljište i nekretnine. Buduće funkcionisanje železničkog saobraćaja u gradu je dovedeno u pitanje a javno šetalište privatizovano. Deo toga je i epizoda s nelegalnim rušenjem jednog bloka zgrada i iseljavanje ljudi.
Tu su i astronomski rast lične imovinske karte, povećanje broja komunalnih policajaca kao i njihova militarizacija i davanje većih ovlašćenja. Ova agresivna služba je upravo tokom mandata Siniše Malog postala čuvena po svojoj represiji nad stanovništvom.
Komunalna policija osigurava i naplatu poskupelog privatizovanog gradskog prevoza što je još jedna „zaostavština“ ovog gradonačelnika. Tokom njegovog mandata prevoz je poskupeo a privatne firme su dobile veći udeo u gradskom transportu na uštrb javnog gradskog preduzeća.
Na kraju, ne treba zaboraviti ni katastrofalne poplave na proleće 2014. godine tokom kojih se gradonačelnik nije baš najbolje snašao. Kontradiktorne izjave i nedostatak procedura na početku poplava su podstakle paniku, dok nema sumnje da je privatizacija (ono u čemu je Mali dobar) doprinela razmeri nepogode.
Standardne antikorupcionaške kritike i zahtevi za poštovanjem pravne države nisu dovoljni. Oni često ostave skrivenom kompleksnu ideološko-ekonomsku mašineriju koja stoji iza počinioca. Utoliko postoji opasnost da eventualna ostavka Siniše Malog bude tek prilika za nekog novog privatizacionog maga. Kao što je onomad u raspravi o njegovom doktoratu falilo analize teme rada (a tema Sinišinog plagijata je privatizacija), tako i sada fali analize šireg mehanizma koji Mali ipak nije proizveo već je na njemu izparazitirao.
Zato pored ostavke kao prvog koraka, treba zahtevati i drugačiji koncept grada – grad u kome će javni interes i javno upravljanje nad imovinom i resursima koristiti svima a ne samo pojedincima i njihovim ortacima.
