Princip utvrđivanja Šangajske liste zavisi od različitih faktora, primarno broja relevantnih publikacija.
Šangajska lista najboljih visokoškolskih ustanova svake godine objavljuje rangiranje koje vrši na osnovu šest različitih faktora: Alumni, Award, HiCi, N&S, PUB i PCP.
Za Univerzitet u Beogradu (UB), najvažniji indikatori su HiCi, N&S i PUB, koji se odnose na visoko citirane istraživače, radove u časopisima Nature i Science i broj publikacija indeksiranih u relevantnim međunarodnim bazama podataka.
U kategorijama N&S i PUB, rezultati su blizu prošlogodišnjih, dok je najveća promena zabeležena kod indikatora visokocitiranih istraživača, koji je sa 6,6 procenata prošle godine u 2026. pao na nulu.
„Ono što se sada desilo, to je da je jedan naš istraživač, jedan naš profesor, to je konkretno profesor Medicinskog fakulteta koji je prethodni put bio u kategoriji najcitiranijih, sada više nije. I to je uzrokovalo pad od sedamdeset mesta,“ za Mašinu objašnjava Radovanović.
Dodaje kako su se padovi i usponi na listi dešavali i ranije.
„Ovo nije prvi put, čak i 2021. godine Univerzitet u Beogradu je takođe bio između petstotog i šeststotog mesta,“ navodi Radovanović.
Univerzitet se za 2026. godinu našao između 501. i 600. mesta na listi, a Radovanović objašnjava da se za plasman na listi računaju publikacije koje su u prvoj četvrtini naučnih radova po značaju, dodajući kako je UB približno na istom nivou kao i ranije.
Ministar Stanković: Na Univerzitetu umesto obrazovanja, cvetalo vulgarni politički aktivizam
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić na svom Iks (X) nalogu krivicu za ovaj plasman UB pripisuje „političaru“ Đokiću, odnosno rektoru Univerziteta Vladanu Đokiću, insistirajući da je blokada na fakultetu uzrok „sunovrata obrazovanja.“
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković je u zvaničnom saopštenju naveo da su na Univerzitetu, umesto predavanja, naučno-istraživačkog rada i podsticanja akademske radoznalosti, „cvetali vulgarni politički aktivizam i politikantstvo, medijsko targetiranje neistomišljenika i produbljivanje podela među nastavnim osobljem i studentima”.
U plasmanu na Šangajskoj listi dekan Fizičkog fakulteta Voja Radovanović prepoznaje mogućnost da vrh vlasti iskoristi situaciju kako bi se obračunavao sa Univerzitetom i da bi ga javnosti prikazivao u lošem svetlu.
„Sigurno je da bi Univerzitet u Beogradu bio bolje pozicioniran na toj listi, da ima malo bolji rezultat, da vlast na to ne bi uopšte reagovala,“ ističe on i dodaje da „ako fluktuacija zavisi od jednog profesora, to je naravno za njega bitno i značajno, ali uopšte za čitav univerzitet to nije od tolike važnosti.“
Prema navodima Radovanovića, od ključnog značaja za Univerzitet u Beogradu je što su uprkos prošlogodišnjoj situaciji uspeli da održe gotovo istu produkciju koju su imali i ranije.
Plasman na Šangajskoj listi direktno je srazmeran produkciji naučnih radova i istraživanja za koje je potrebna finansijska podrška. Jedan od zahteva studenata u blokadi prošle godine bila je upravo izmena Zakona o visokom obrazovanju i zahtev za većom finansijskom podrškom visokoškolskim ustanovama.
„Ne treba zaboraviti da je izdvajanje za nauku kod nas ja mislim ispod jednog procenta, a prosek izdvajanja za nauku u Evropi je oko dva posto bruto društvenog proizvoda,“ pojašnjava Radovanović.
„To nije isto jer radimo u potpuno drugačijem bruto društvenom proizvodu.“
Dekan Fizičkog fakulteta dodatno se osvrće na činjenicu da novac koji se kod nas ulaže u nauku i u nastavu uglavnom ide na održavanje zgrada i na plate. Zaključuje kako se malo ulaže u opremu koja je neophodna da bi se naukom bavilo na visokom nivou i dodaje da je poslednji put kapitalna oprema na Fizičkom fakultetu došla pre 20 godina.
M.P.
