U odnosu na prethodnu godinu, kada se nalazio između 761. i 770. pozicije, zabeležen je blagi pad na rang-listi. Ipak, Univerzitet u Beogradu ostaje najbolje plasirana visokoškolska ustanova u Srbiji. Na listi se našao i Univerzitet u Novom Sadu, koji je rangiran u grupi od 1.210. do 1.400. mesta.
Univerziteti u Nišu i Kragujevcu ni ove godine nisu uvršteni na QS listu, nakon što su poslednji put bili rangirani pre dve godine, piše Danas.
Kada je reč o regionu bivše Jugoslavije, najbolje rangiran je Univerzitet u Ljubljani, dok se iza njega nalazi Univerzitet u Zagrebu.
Na samom vrhu globalne liste nalaze se vodeće svetske obrazovne institucije, među kojima su MIT, Imperijal koledž London, Univerzitet Stanford, Oksford, Harvard i Kembridž.
QS rangiranje zasniva se na više kriterijuma, pri čemu najveći značaj imaju naučnoistraživački rezultati i akademska reputacija. U obzir se uzimaju i zapošljivost diplomaca, međunarodna saradnja, kvalitet nastave, kao i doprinos univerziteta održivom razvoju.
Plasman Univerziteta u Beogradu na ovoj listi predstavlja još jednu potvrdu njegove međunarodne prepoznatljivosti i značaja u regionalnom i evropskom akademskom prostoru.
Uprkos svim pritiscima sa kojima se suočavaju univerziteti u Srbiji, kako je za Mašinu ranije izjavio dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu Goran Roglić, Univerzitet u Beogradu nalazi se među dva odsto najbolje rangiranih univerziteta u svetu, dok su univerziteti u Novom Sadu i Kragujevcu takođe visoko pozicionirani.
I profesorka i predsednica Saveta Filozofskog fakulteta u Beogradu Katarina Popović u razgovoru za Mašinu ocenila je da su rezultati domaće akademske zajednice posebno značajni imajući u vidu nivo ulaganja države u nauku i obrazovanje.
„Kada se uzme u obzir koliko su mala ulaganja u nauku i visoko obrazovanje, a kakvi su rezultati, uspeh naših univerziteta postaje još impresivniji“, istakla je profesorka Popović.
Univerzitet u Beogradu protiv najavljenih izmena Zakona o visokom obrazovanju: „Reforme ne smeju da slabe akademsku zajednicu“
Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu izrazio je protest zbog najavljenih izmena sistema visokog obrazovanja i Zakona o visokom obrazovanju, ocenjujući da se predložene promene predstavljaju bez stručne rasprave i konsultacija sa univerzitetima.
U saopštenju se navodi da akademska zajednica zabrinuto prati najave reformi koje bi mogle da utiču na funkcionisanje državnih univerziteta. Kolegijum smatra da svaka promena u oblasti visokog obrazovanja mora da bude rezultat dijaloga sa stručnom javnošću i da za cilj ima unapređenje, a ne slabljenje institucija koje ostvaruju međunarodno priznate rezultate.
Predstavnici Univerziteta podsetili su da se ova visokoškolska ustanova nalazi među najbolje rangiranim univerzitetima u svetu. Prema najnovijoj CWUR Global 2000 listi, Univerzitet u Beogradu zauzima 393. mesto među više od 21.000 rangiranih institucija, što ga svrstava među najuspešnije univerzitete na globalnom nivou.
U saopštenju se ističe i da Univerzitet već mesecima radi u uslovima pravne i finansijske neizvesnosti, dok najave novih zakonskih rešenja dodatno otežavaju planiranje nastavnih, naučnih i razvojnih aktivnosti. Posebna zabrinutost izražena je zbog, kako navode, pokušaja zaobilaženja zakonskih procedura na pojedinim fakultetima, pri čemu je kao primer pomenut Medicinski fakultet.
Prošireni rektorski kolegijum pozvao je državne organe da odustanu od jednostranih poteza kada je reč o budućnosti visokog obrazovanja, kao i stručnu i širu javnost da podrži očuvanje autonomije univerziteta i akademskih sloboda.
A.Đ.
