Populacije divljih životinja su u proseku opale za 73% od 1970. godine. Podsetimo, na svetu je ostalo samo 4% biomase sisara koji nismo mi, ljudi, i naše domaće životinje.
Ako mislite da vas se to ne tiče, grešite. I tih 96% biomase sisara koji smo mi, naše krave, konji i kokoške, ne mogu da prežive bez ekosistema koji je usavršavan milionima godina, bez ostalih sisara, kao i podjednako ugroženih biljaka i gljiva širom sveta.
Ove nedelje će se o tome kako da se uspori nestanak biodiverziteta razgovarati u Kaliju u Kolumbiji. Čak 15.000 ljudi iz 190 zemalja će učestvovati na šesnaestom COP-u (Conference of the Parties) Ujedinjenih nacija posvećenom biodiverzitetu, koji je počeo 21. oktobra a traje do 1. novembra.
Kako podseća Gardijan, samiti COP-a definisani su velikim, višedržavnim sporazumima o kojima pregovaraju: „Za COP sastanke posvećene klimi to je Pariski sporazum iz 2015. godine, koji utvrđuje šta zemlje moraju da učine da zadrže globalno zagrevanje 1,5 C ispod predindustrijskog nivoa. Za prirodu i biodiverzitet, to je sporazum Kunming-Montreal, sklopljen u Kanadi pre dve godine, koji je postavio 23 cilja i četiri cilja za očuvanje prirode ove decenije“.
Ko živ, ko mrtav
U Kanadi su se potpisnice dogovorile da odmah donesu planove za očuvanje prirode i preduzmu potrebne korake. Međutim, izgleda da na sastanak u Kolumbiji dolaze nadajući se da ih neće prozvati na času. Očekuje se da će 80% delegacija doći bez planova – a planovi bi trebalo da budu samo prvi korak.
„Samo 10% od 196 strana koje su potpisale sporazum iz 2022. od tada je objavilo akcione planove za prirodu koje su dogovorili da isporuče u Kini, finansiranje je znatno manje od 20 milijardi dolara godišnje potrebnih za zaštitu prirode i samo 2,8% svetskog okeana je zaštićeno ‘efikasno’“, javlja Gardijan.
I.K.
