Večeras je u Beogradu održan protest povodom gašenja novina Vranjske.
Ispred zgrade vlade Republike Srbije večeras se skupilo oko dve stotine, pretežno medijskih radnika i radnica, ali i drugih ljudi koji su izrazili svoju podršku Vranjskim.
Nakon dvadeset tri godine postojanja Vranjske su 18. septembra prestale sa izlaženjem i u štampanom i u elektronskom izdanju što je rezultat stalnih političkih i finansijskih pritisaka s kojima se ovaj lokalni medij suočavao. Kako bi skrenuo pažnju medija i javnosti na ovaj lošu situaciju u medijima i dešavanja u Vranjskim urednik i izdavač ovog glasila i doskorašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Vukašin Obradović, danas je stupio u štrajk glađu. To je bio i povod održavanju ovog hitnog protesta ispred vlade na koji je pozvala Fondacija Slavko Ćuruvija.
U saopštenju koje je uputio javnosti, Obradović svoj potez vidi kao poslednju šansu „da završi svoju novinarsku karijeru a da, u isto vreme, zadrži makar minimum ličnog poštovanja i dostojanstva“.
Tokom dana on je boravio zaključan u redakciji ne želeći da pusti nikoga unutra. Kako nezvanično saznajemo s njim su sada njegove kolege i koleginice i oni zajednički rade na uspostavljanju liste zahteva koja će biti upućena vlastima. Međutim, Obradović i dalje ne prekida štrajk glađu koji predstavlja rizik u njegovom zdravstvenom stanju.
U zajedničkom saopštenju novinarska i medijska udruženja (NUNS, UNS, NDNV, LP, ANEM, AOM) upozoravaju „da je vlast u Srbiji ušla u novu, brutalnu fazu gušenja medijskih sloboda i zastrašivanja novinara“.
Oni dešavanja oko Vranjskih povezuju s drugim napadima na medije i novinare koji se dešavaju poslednjih dana. Podsećaju da su „portal Krik i njegov urednik Stevan Dojčinović izloženi zastrašujućem napadu vladajućeg Pokreta socijalista i pojedinih medija zbog objavljivanja istraživačkih priloga o stanu ministra odbrane Aleksandra Vulina“. Dok su „novinarke Antonela Riha, Nataša Mijušković i Jelena Obućina brutalna meta današnjeg Informera, koji ih naziva žutim RTS licemerkama i praktično poziva na obračun sa njima.“.
Gašenje Vranjskih, kao i mnogih drugih lokalnih medija u velikoj meri je posledica regulacije medijskog polja prema zakonima usvojenim 2014. godine. Kako smo ranije pisali medijski zakoni su stvorili političko pravni okvir daljoj privatizaciji medija i sve većoj koncetraciji vlasništva u tom polju. To je vodilo i razvijanju suptilnijih finansijkih i političkih metoda pritisaka na medije koji su sada prikriveni iza navodnih demokratskih procedura. Na primeru Vranjskih i konkursa za finansiranje medijskih produkcija u tom gradu se jasno vidi kako ta demokratska procedura može biti po zakonu ali istovremeno to ne znači da će njeni materijalni ishodi i proizvodi biti jednako demokratski. Na ovogodišnjem konkursu u Vranju od petnaest miliona dinara Vranjskim je dodeljeno svega 150.000 dinara što nije ni izbliza dovoljno za medijsku produkciju.
To je samo jedan od načina na koji političke i ekonomske elite mogu uticati na rad medija koji u svom radu otkrivaju i upozoravaju na dešavanja koja negativno utiču na društvo. Rad lokalnih medija je u tom smislu veoma važan pošto će oni često prvi primetiti loše poteze koji rade ljudi na političkim funkcijama ili štetne radnje na ekonomskom polju. Tako su i Vranjske redovno pratile situaciju na lokalu a jedan od poslednjih slučajeva koji je izazvao veliku pažnju javnosti je njihovo izveštavanje o sitaciji u fabrici Geox u Vranju.
