Kako se navodi u saopštenju Polekola, paket mera koji je Evropska komisija predstavila 10. decembra, a koji se zvanično obrazlaže potrebom za „pojednostavljivanjem“ procedura, vodi ka slabljenju ekoloških propisa. Time se, prema oceni ove organizacije, EU sve otvorenije priključuje globalnoj trci za obezbeđivanje kritičnih sirovina, zajedno sa Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), bez obzira na dugoročne posledice po prirodu i klimu.
Evropski pokret za vode (EWM), savez ekoloških, sindikalnih i stručnih organizacija iz i van EU, čiji je Polekol član, ističe da su ove mere povezane i sa planovima ponovnog naoružavanja EU, kao i sa globalnom trkom za tehnološku dominaciju, uključujući sektor veštačke inteligencije. Iz EWM-a upozoravaju da ove tehnologije zahtevaju ogromne količine vode i energije, čiji su efekti na životnu sredinu još uvek nedovoljno istraženi, posebno u regionima koji se već suočavaju sa nestašicama vode.
U saopštenju se navodi da ekološki omnibus EK predviđa izmene propisa u oblasti industrijskih emisija i upravljanja hemikalijama, kao i izmene Industrijske direktive o emisijama. Takođe je najavljena i evaluacija Direktiva o pticama i staništima kroz „stres test“, a sa ciljem preispitivanja njihovog obima i primene..
Cilj ovih mera, kako navodi EK, jeste ubrzavanje izdavanja dozvola za projekte u strateškim sektorima, poput informatičke industrije, eksploatacije kritičnih sirovina i velikih infrastrukturnih zahvata, u ime jačanja konkurentnosti i prelaska na „čistu i digitalnu ekonomiju“. Polekol, međutim, upozorava da se iza administrativnog jezika krije suštinsko slabljenje procedura procene uticaja na životnu sredinu i kontrole industrijskog zagađenja.
Posebnu zabrinutost, kako se ističe, izaziva mogućnost izmena Okvirne direktive o vodama, jednog od ključnih stubova evropske politike zaštite voda. EWM podseća da je Evropska komesarka za životnu sredinu, vodu i cirkularnu ekonomiju Džesika Rozvol izjavila da se revizija Direktive razmatra kako bi se olakšalo otvaranje novih rudnika na teritoriji EU, u funkciji smanjenja zavisnosti od Kine i SAD.
Polekol podseća i da se najavljeni „omnibus“ deregulacije nadovezuje na Akcioni plan RESourceEU, usvojen početkom decembra, kojim se predviđa ubrzano snabdevanje EU kritičnim sirovinama poput litijuma i kobalta, uključujući širenje eksploatacije u EU, ali i u regionima poput Zapadnog Balkana, Ukrajini i Globalnog juga.
U saopštenju se navodi da ovakav pravac predstavlja pretnju ne samo za životnu sredinu, već i za demokratske procese i poverenje građana u institucije.
„Kada se ekološki propisi uklanjaju kako bi se ubrzala eksploatacija resursa, jasno je da tranzicija nije ni pravedna ni zelena – ona je onda pre svega prilagođena interesima velikih industrija“, ocenjuje Polekol.
Organizacija upozorava da iskustva zemalja regiona već pokazuju kakve posledice mogu imati deregulacija i slabljenje institucija, te apeluje na evropske institucije da odustanu od ovog kursa. Umesto slabljenja propisa, Polekol poziva na doslednu primenu postojećih zakona, jačanje javnog nadzora i zaštitu prirodnih dobara, kako za sadašnje, tako i za buduće generacije.
M.B.
