RTS je izvestio da se država zadužila 1,89 milijardi evra zbog navodnog povećanja cena materijala, rada, energenata i eksproprijacije zemljišta. U 2019. godini, predviđeni troškovi projekta iznosili su 800 miliona evra. Prema oceni Transparentnosti Srbije, ovakav skok troškova direktna je posledica izostanka konkurentnog postupka i javne kontrole nad realizacijom projekta.
Prema posebnoj uredbi iz 2019. godine, 70 odsto mogućih poena firma ili konzorcijum je dobio je na osnovu iskustva u projektovanju i izgradnji autoputeva, mostova i regulaciji reka u poslednjih 15 godina, ali isključivo ako su ti raniji projekti realizovani na teritoriji „jugoistočne Evrope”. U poređenju s tim, ponuđena cena nosila je svega 20 odsto poena, dok je iskustvo angažovanih stručnjaka vrednovano sa 10 odsto, podseća Transparentnost Srbija.
„Konkurencije uopšte nije bilo, čemu je verovatno dodatno doprinela i okolnost da je sa odabranom firmom Vlada još pre donošenja ‘posebnog zakona’ imala zaključen memorandum o saradnji”, navodi se u saopštenju organizacije.
Transparentnost Srbija takođe naglašava da ugovor o angažovanju izvođača, kao ni njegovi aneksi, nisu objavljeni. Vlada Srbije nije odgovorila na zahtev Transparentnosti Srbije za dostavljanje ovog ugovora.
„Da je bio primenjen Zakon o javnim nabavkama, povećanje cene zbog nepredviđenih okolnosti ili dodatnih radova bilo bi moguće, ali ne u ovom obimu, već najviše do 50 odsto vrednosti prvobitnog ugovora. Zakon o javnim nabavkama takođe omogućava da se kao osnov za povećanje cena predvidi rast cena materijala ili rada, ali se to obično ne čini, zbog potrebe za predvidljivim planiranjem budžeta”, zaključuje Transparentnost Srbija.
A.M.
