Dan studenata se obeležava 4. aprila. Mogli bismo da se pohvalimo kotiranjem na Šangajskoj listi, citiranošću naših istraživača i naučnika ili uspesima naših studenata. Ali ovaj dan nije posvećen tome. Dan studenata posvećen je krvavoj borbi za autonomiju i slobodu univerziteta. Neki studenti su zbog nje i izgubili život.
Dan studenata prošle godine obeležen je na ulicama Beograda, u znak sećanja na Žarka Marinovića, studenta koji je ubijen 4. aprila 1936. godine tokom studentskog štrajka u napadu studenata protofašističke organizacije Orjuna, o čemu možete više pročitati na Mašini.
Uplitanje i upadanje represivnog aparata države u prostor nauke decenijama je bilo sasvim nezamislivo – do pre nekoliko dana.
Jubilarnih 90 godina od smrti Žarka Marinovića, studenti Univerziteta u Beogradu našli su se u situaciji koja na mnogo načina ličila na onu zbog koje je Marinović poginuo. Upad pripadnika Uprave kriminalističke policije (UKP) u zgradu Univerziteta, talačka kriza od skoro 10 sati, pendreci, suzavac i privođenja.
Rektor Vladan Đokić tada je pred okupljenima rekao da se ova vlast ne boji kriminala, već obrazovanja i da je upad policije u Rektorat priznanje poraza vlasti, ne njena pobeda.
„Ono što se danas desilo na Univerzitetu, nije napad na mene, ovo je napad na ideju da u Srbiji postoji bilo šta što vlast ne može da kontroliše. Univerzitet je poslednja institucija koja stoji uspravno, zato su došli“, izjavio je tada Đokić.
Hiljade građanki i građana došlo je ispred Rektorata na prvu vest o upadu policije. Upitali smo vanrednog profesora na Fakultetu političkih nauka, Dejana Pavlovića, čemu smo svedočili u utorak i šta građani brane kada brane univerzitet.
Prema rečima Pavlovića, koji je bio na licu mesta tada, „desant“ na Rektorat je ništa drugo do napad na autonomiju univerziteta i farsa.
„Pojava 40 policajaca, u 10 automobila, koji kao nešto upadaju, pri tom i strimuju i snimaju za tabloide je užasavajuće samo po sebi, a naše poimanje svega toga što se dešava je takvo da je to napad na autonomiju univerziteta, otimanje nešeg našeg i sve vreme to prati svest da je mogla nekolicina, tri ili pet policajaca u civilu da dođe da uzme snimke nadzornih kamera, dokumentaciju ako im treba neka dokumentacija, da pitaju šta im treba. Možda bi dobili i kafu i ratluk i mogli bi da završe sve svoje poslove po koji su došli bez te nekakve scenografije koja nije spektakl, nego je farsa“, navodi Pavlović.
Kako sagovornik Mašine dodaje, atmosfera na ulici je bila potpuno vedra „jer su ljudi koji su bili tamo znali koju i kakvu svetinju brane“.
„Znali su zašto su tu, znali su da su ispred svog rektorata, ispred svog fakulteta, među svojima, i nisu se plašili. To je neverovatno nerviralo ovaj režim“, navodi Pavlović.
Univerzitet je poslednja linija odbrane
„Ovo je neobičan kontekst u kome ispada da su univerziteti poslednja linija odbrane građanskog društva. Poslednje uporište odbrane ljudskih prava, ustavom garantovanih prava i neka vrsta stožera onoga što režim percipira kao moguću alternativu sebi i svom vladanju“, navodi Pavlović.
Profesor podseća i da je osnovno i srednjoškolsko obrazovanje bilo u pobuni, ali da je iscrpljeno represijom, strahom i činjenicom da je režim mogao da koristi poluge moći kroz direktore škola kako bi pobuna bila ugašena. „Imali smo i pobune advokata, poljoprivrednika… i ti znaci otpora su se u jednom trenutku primirili“, dodaje Pavlović.
„Ostao je onaj najvidljiviji neprijatelj koji ima jednu osobenost koja nije karakteristična samo za Srbiju, a to je da je akademska zajednica koja baštini integritet pre svega. Jednostavno, profesori ne mogu da se povijaju non-stop, a da izađu pred svoje studente i da glume da su autoritet. Tako da, desilo se da jedan veliki univerzitet, najveći u Srbiji, koji je velik koliko i svi ostali skupa, kaže čuveno ,no pasaran‘, da kaže znamo šta je legitiman otpor, znamo šta je građanska neposlušnost, znamo šta je svetlost a šta je tama, znamo da prepoznamo kada institucije ne rade svoj posao, prepoznajemo aspekte zarobljene države, vidimo kada Ustavni sud ne reaguje, kada pravosuđe ne reaguje, kada je policija instrumentalizovana, kada tabloidi vladaju medijskim prostorom“, navodi Pavlović.
Zato je, smatra Pavlović, akademska zajednica prepoznata kao neko ko može da uruši jedan „već ranjeni režim“.
„Ovaj režim je suvereno vladao nekih 12-13 godina, ali sada pokazuje znake linjanja, osipanja, urušavanja. Više ni oni iznutra nisu sigurni da su dovojno jaki da izdrže ovo breme problema koje postoje. Afere sustižu jedna drugu, problemi su u svim aspektima društva. Ono što znamo od 1. novembra 2024. godine je da je sistem opasan po nas građane, da korupcija ubija, da će samo biti gore, da jednostavno ne postoji vizija kako stvari mogu da se srede“, navodi Pavlović i dodaje da se u ovoj „velikoj antisistemskoj borbi“ akademska zajednica našla na pročelju i da se smatra pretnjom.
„U tom smislu je rektor pretnja, u tom smislu su pojedini fakulteti i dekani pretnja i u tom smislu je studentski pokret, iako relativno nevidljiv, velika pretnja“, zaključuje Pavlović.
Umesto čestitki
Dan studenata ove godine neki dočekuju razbijenih glava, neki u pritvoru, neki čekajući poziv na razgovor. Jutros je priveden student Arhitektonskog fakulteta i određeno mu je zadržavanje od 48 sati. Pored njega, više studenata je privedeno tokom jučerašnjeg i današnjeg dana, javljaju studenti u blokadi putem društvenih mreža.
Profesor na Fakultetu političkih nauka smatra da će ti slučajevi biti razrešeni i podseća da se Akademski krizni centar (AKC) čiji je član, uvek nalazi na raspolaganju studentima i profesorima.
Pavlović kaže da studenti od protesta ispred Rektorata dobijaju pozive iz tužilaštva da daju iskaze, da AKC to prati izbliza i obezbeđuje advokate kako svi ti mladi ljudi ne bi odlazili sami pred sudije.
„U tom smislu, važno je naznačiti da svaki student i profesor mogu da računaju na AKC i pozovu na centralu ili neki drugi dostupan broj telefona AKC i da će u roku od 5 do 10 minuta dobiti ime advokata koji će doći na lice mesta“, naglašava Pavlović. Akademski krizni centar je dostupan na broju telefona 0800 500 801.
Scenariji su različiti, neki studenti budu odmah pušteni nakon davanja izjave, neki budu zadržani, ali profesor na FPN-u ističe da mora da pohvali sudove i sudije koji uglavnom ta dela kvalifikuju u skladu sa Zakonom o javnom redu i miru, kao prekršaje, dakle nema krivičnih dela.
Kao pozitivnu vest možemo istaći to što su danas iz pritvora nakon 13 dana pušteni studenti iz Novog Pazara, Hamza Ziljkić i Nikola Marjanović.
Tokom izbornog dana, više studenata je bilo povređeno od strane organizovanih grupa i policije, prema navodima studenata. Studenti Fakulteta veterinarske medicine danas su saopštili da je njihov kolega, koji je pratio izbore u Aranđelovcu, pretučen 29. marta. Prema navodima studenata, na njihovog kolegu nasrnulo je između šest i deset napadača, a on je zadobio više udaraca pesnicama i šipkom u glavu, zbog čega je morao i da ide na ušivanje glave.
Nakon smrti studentkinje Filozofskog fakulteta, studentima je UKP zaplenila razne stvari sa Filozofskog fakulteta i iz zgrade Rektorata Univerziteta u Beogradu. Među njima se nalaze zapisnici sa plenuma i slični dokumenti, ali i oprema za prvu pomoć i druge stvari uz opravdanje istrage o smrti 25-godišnje studentkinje koja je preminula 26. marta, što je Univerzitet u Beogradu okarakterisao kao zloupotrebu tragičnog događaja u političke svrhe.
Ove godine, legat studentkinja i studenata od pre 90 godina naizgled je uzdrman, a njihova borba ponižena. Ipak, studenti i čelnici univerziteta iza njih, poručili su da neće ustuknuti pred pritiscima i da neće predati univerzitet.
Podsetimo, na Mašini smo pisali kako je dočekan prvi Međunarodni dan studenata (koji se obeležava 17. novembra) nakon početka protesta zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu. O tome, kao i o revolucionarnom studentskom pokretu 1930-ih godina pročitajte na Mašini.
