„Mislili smo da je stvar završena. Posle dva meseca opet papiri, pa prošle godine javna rasprava, a sada i novi zahtev. Narod je šokiran i ogorčen“, kaže Goran Nikolić iz inicijative „Spasimo Studenicu“.
Investitor je 9. novembra dostavio novu, dopunjenu dokumentaciju, nakon što mu je zahtev već jednom odbijen u oktobru. Rok od pet radnih dana za donošenje odluke istekao je oko 17. novembra, ali javnost još ne zna da li su lokacijski uslovi odobreni ili odbijeni.
„Gotovo je izvesno da investitor uskoro ulazi u proces pribavljanja građevinske dozvole“, kaže za Mašinu Strahinja Macić, pravnik koji prati predmet iz Prava na vodu. On napominje da ovakva brana po zakonu mora da prođe kroz procenu uticaja na životnu sredinu, a da bi rezultati te procene jasno pokazali da bi projekat ugrozio integritet Parka prirode Golija i rezervata biosfere pod UNESCO zaštitom.
Macić podseća i na obaveze Srbije prema Bernskoj konvenciji, kao i na to da je desetogodišnja praksa izgradnje malih hidroelektrana u Srbiji „konstantno rezultirala devastacijom korita i biodiverziteta“.
Dok Ministarstvo razmatra zahtev investitora, u Ušću raste iščekivanje. Nikolić podseća da ova borba traje gotovo deset godina, od trenutka kada su 2016. saznali da je u prostornom planu tiho ucrtano čak šest brana na reci Studenici.
Iako je Vlada 2020. proglasila ceo sliv predelom posebne namene, što zabranjuje gradnju do usvajanja plana detaljne regulacije, investitori su, kaže, „preskočili zakon i nastavili projektovanje“.
Kada se 2021. pojavila priča o brani Gradina S4, meštani su organizovali veliki zbor i pokrenuli peticiju koju je potpisalo 98% stanovništva. Iz kabineta tadašnje premijerke Ane Brnabić obavešteni su da će projekat biti zaustavljen, a predsednik Vučić javno je poručio da meštani „mogu mirno da spavaju”.
U martu 2025. više od 200 naučnika i naučnica potpisalo je apel protiv izgradnje brane, upozoravajući na trajnu štetu po klisuru Studenice, Park Goliju i jedinstveni UNESCO rezervat biosfere.
Nedavno terensko istraživanje biologa sa Instituta „Siniša Stanković“ otkrilo je da Studenica krije još bogatiji biodiverzitet nego što se pretpostavljalo. U samo dva dana rada na terenu potvrđeno je prisustvo dve nove vrste riba, među njima i strogo zaštićenog balkanskog vijuna.
Reka je dom i za druge izuzetno osetljive vrste: peša, potočnu pastrmku, potočnu mrenu, brojne vodozemce poput krestatog mrmoljka, kao i vidru, retke vrste leptira i staništa vrba, jasena i hrastova karakterističnih za brze planinske vodotokove. Stručnjaci upozoravaju da bi formiranje akumulacije uništilo upravo one mikrohabitate koji čine Studenicu jednim od najdragocenijih vodenih ekosistema u Srbiji.
„Ako odobre lokacijske uslove, biće protesta. Ljudi iz cele Srbije zovu“, poručio je Nikolić.
A.M.
