„Stepen i obim uticaja otvaranja rudnika na ukupni biodiverzitet područja je izuzetno značajan i ključno utiče na njegovu degradaciju. U odnosu na to, identifikovane su, kako ireverzibilne, tako i reverzibilne posledice na kvalitativnu i kvantitativnu strukturu biodiverziteta područja.
Predložene, realno moguće, mere ublažavanja i saniranja posledica po biodiverzitet područja, izuzetno su ograničenog kapaciteta i vremenski nedovoljno definisanog uticaja.
Zbog očekivanih ireverzibilnih promena u pojedinim ekosistemima, kao i rizika od značajnog ugrožavanja živog sveta Jadra, Drine i nizvodnih vodotokova, optimalna i osnovna mera za sprečavanje negativnih posledica na stanje biodiverziteta na ovom području je odustajanje od planirane eksploatacije i prerade minerala jadarita“, glase glavni zaključci istraživanja koje je još 2020. sproveo Biološki fakultet, skreću pažnju iz ove institucije.
U pitanju su zaključci koji su izvedeni iz analize naučnih rezultata prezentovanih u „Završnom izveštaju o pregledu uticaja projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita ‚Jadar‘ na stanje biodiverziteta i razvoj mera za smanjenje i ublažavanje posledica“ („Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“), navodi se u saopštenju.
U „Nacrtu studije uticaja“ iskrivljeni zaključci iz „Završnog izveštaja“?
Biološki fakultet se u saopštenju ograđuje od zaključaka iz „Nacrta studije uticaja”, koju je objavila kompanija „Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.“ Beograd, a koji su u suprotnosti sa generalnim i opštim zaključcima objavljenim u „Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“. Kako naglašavaju, iako je ćerka-firma Rio Tinta naručilac njihovog izveštaja, odgovornost za reviziju izveštaja snosi konsultantska kuća “The Biodiversity Consultancy“.
Biološki fakultet i stručni tim naglašavaju da je generalni zaključak iznet u „Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“ rezultat procene donete na osnovu strogih naučno-metodoloških postupaka i da se mogu pobiti i dovesti u pitanje samo sprovođenjem istih metodoloških postupaka. Izostavljanje ovih zaključaka i njihovo relativizovanje, bez sprovođenja istih strogih naučnih metodoloških pravila, nije u skladu sa osnovnim naučnim principima i postulatima. Samim tim, Biološki fakultet odbacuje svaku odgovornost za iznošenje zaključaka koji su objavljeni u „Nacrtima studije uticaja“, a koji su u suprotnosti sa generalnim i opštim zaključcima objavljenim u „Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“.
Ceo izveštaj poslovna tajna, ali glavne zaključke SANU objavio još 2021.
Kako se konstatuje u saopštenju, „Završni izveštaj“ je 2020. od Biološkog fakulteta naručio „SGS Beograd” (SGS Beograd), a za potrebe kompanije „Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.“, Beograd. Izveštaj se temelji na jednokratnom terenskom istraživanju koje je Biološki fakultet u junu i julu mesecu na širem prostoru planiranog rudnika jadarita „Jadar“ obavio u saradnji sa četiri „renomirane visokoškolske i naučne institucije u Srbiji“.
„Kompletan ‚Završni izveštaj Biološkog fakulteta‘ se nalazi u režimu ‚poslovne tajne‘ (na zahtev ‚Rio Sava Eksplorejšn d.o.o.‘, Beograd), ali su najznačajniji podaci o stanju biodiverziteta na istraživanom području i mogućim posledicama (ukoliko ovaj projekat bude realizovan) prezentovani u sklopu naučno-stručnog skupa ‚Projekat ‚Jadar‘ – šta je poznato?‘ održanog 6. i 7. maja 2021. godine u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i naučnog rada koji je objavljen nakon tog skupa“, naveli su naučnici sa Biološkog fakulteta. U pitanju su glavni zaključci izneti na početku teksta.
Vlasti, privatna i pravna lica daju pogrešne, kontradiktorne i tendenziozne izjave u vezi sa Završnim izveštajem.
„Razlog za objavljivanje ovog saopštenja, je značajan broj pogrešnih, neutemeljenih, kontradiktornih i tendencioznih izjava državnih i privatnih pravnih subjekata, kao i pojedinaca, u pogledu rezultata istraživanja stanja biodiverziteta i razvoja mera za smanjenje i ublažavanje posledica aktivnosti na području planiranog rudnika“, navodi se u saopštenju.
Dodatni motiv, za ovo obraćanje, je i neadekvatno i pogrešno navođenje određenog broja ključnih podataka, faktora ugrožavanja, predloga mera zaštite, kao i generalnih zaključaka koji su izneti u „Završnom izveštaju Biološkog fakulteta“.
Mere zaštite ne treba krojiti prema međunarodnoj praksi, nego domaćim pravilima i Ustavu
U saopštenju se naglašava da su u „Nacrtu studije uticaja“ mere predlagane na osnovu relevantne prakse EU (a preciznije – EBRD) i standarda Rio Tinta. Biološki fakultet je izrazio neslaganje sa tim:
„Naglašavamo da je priroda u svakom području jedinstvena, i da nisu svi pokazatelji stepena ugroženosti pojedinih vrsta u evropskim razmerama primenljivi i na lokalne uslove u Srbiji. Iz tog razloga ne mogu se koristiti, isključivo, međunarodni propisi i liste ugroženosti u analizi uticaja ugrožavajućih faktora na prirodu u Srbiji, prenebregavajući lokalne prirodne specifičnosti i potrebe naše države“. U saopštenju se skreće pažnja i na to da zdravu životnu sredinu u Srbiji formalno štiti Ustav.
„Zbog svega prethodno iznetog, zaključci predstavljeni u ‚Nacrtima‘ koji se odnose na trenutno i buduće stanje biodiverziteta, kao i na moguće uticaje planiranih aktivnosti rudnika ‚Jadar‘ na prirodne vrednosti i životnu sredinu u celini na istraživanom području, sa stanovišta Biološkog fakulteta i istraživačkog tima ne predstavljaju optimalno rešenje vezano za zaštitu biodiverziteta“, navodi se u saopštenju koje potpisuje dekan Biološkog fakulteta dr Ljubiša Stanisavljević.
I.K.
