Iako su se poslednjih nedelja u medijima pojavile tvrdnje da je projekat „Jadar“ stopiran i da se Rio Tinto povlači iz Srbije, situacija na terenu pokazuje drugačiju sliku, ističe aktivistkinja organizacije Marš sa Drine, Bojana Novaković, u razgovoru za Mašinu.
Ona je objasnila da kompanija jeste formalno pauzirala projekat (status care and maintenance), ali da ključni zakonski procesi – kao i pojedini radovi – i dalje traju.
Novaković u ekskluzivi za Mašininu emisiju „Šta kaže?“ ističe da je Marš sa Drine došao do internog memoranduma koji je Rio Tinto prosledio Bloombergu i drugim stranim medijima van Srbije, ali ne i domaćim novinarima. U dokumentu, kaže, kompanija tri puta naglašava da joj je prioritet „održavanje legalnih prava na projekat“ u Srbiji.
„Oni ne idu nigde. Najveći problem im je lack of progress in permitting, odnosno zastoj u dobijanju dozvola. A to se dogodilo zahvaljujući građanima Srbije koji su masovno slali primedbe na sam projekat“, kaže Novaković.
Prema njenim rečima, između 10 i 15 hiljada primedbi poslato je prošle godine, što je potpuno usporilo proces procene uticaja na životnu sredinu. Ministarstvo, dodaje, mora pojedinačno da odgovori na svaku primedbu, a mnogi odgovori još nisu stigli.
Uprkos tome što je projekat zvanično stavljen na hold, u toku je izgradnja infrastrukture predviđene prostornim planom posebne namene – poput gasovoda i vodovoda – napominje Novaković.
Po njenoj oceni, Rio Tinto nije odustao od projekta, već ga je privremeno pauzirao.
„To je taktika, projekat nije ukinut. Oni konstantno ponavljaju da brane svoja prava u Srbiji, što je i normalno, i ja bih to radila. Međutim, pitanje je da li oni sada imaju prava da održavaju bilo koji proces kad je projekat u ovom statusu“, kaže Novaković.
Istovremeno, kako naglašava sagovornica Mašine, aktivističke organizacije su od Evropske unije zatražile da se projekat izbaci sa liste strateških projekata, jer više ne ispunjava uslove – pre svega zbog nepostojanja realnog vremenskog okvira za realizaciju. Kako dodaje, očekuju odgovor na zahtev, a ukoliko bude odbijen, spremni su da odu pred Evropski sud pravde.
Studenti, regionalna saradnja i praćenje aktivista
Na pitanje o odnosu ekoloških inicijativa i studentskog pokreta koji je obeležio proteklu godinu, Novaković kaže da tu ne postoji formalna saradnja, ali da je ona „organska“ i spontana.
„Nema centralizacije, svi znamo jedni druge i učimo jedni od drugih. Studenti su tražili od profesora da im objasne šta je litijum, šta je Rio Tinto, pozivali poljoprivrednike, organizovali tribine. To je zdrava, decentralizovana saradnja“, objašnjava ona.
Govoreći o regionalnoj saradnji, posebno sa organizacijama iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, kaže da je ona važna jer se zemlje regiona suočavaju sa sličnim problemima – od pritisaka investitora do nedostatka sredstava.
Ipak, poručuje da će se ključna bitka voditi ovde, u Srbiji.
„Borba protiv Rio Tinta može da se vodi u Evropi, jer je kompanija evropski akter, ali borba protiv rudarenja litijuma dobija se u Srbiji. Na terenu, među ljudima“, rekla je sagovornica Mašine u emisiji „Šta kaže?“.
Novaković se osvrnula i na pritiske, kampanje blaćenja i privođenja aktivista, navodeći i poslednje slučajeve instaliranja špijunskog softvera u telefone poljoprivrednika od strane Bezbednosno-informativne agencije (BIA), o čemu je nedavno pisao BIRN.
„To naravno utiče na ljude, na svakog pojedinačno. Kada znaš da ti neko prati svaki korak, svaku komunikaciju, to je ogroman pritisak. Ali kao pokret, mi se time ne bavimo tako što se povlačimo, nego tako što se međusobno podržavamo, u smislu it comes with the territory“, kaže ona, te dodaje da je solidarnost ključna, ali da je konačno vreme da se razmišlja i o drugim stvarima, poput špijunskih softvera.
„Jednostavno, došlo je vreme da malo bolje zaključamo kuću“, zaključuje Novaković.
M.B.
