Uredništvo međunarodnog naučnog časopisa Scientific Report – Nature nije pristalo na primedbe Rio TInta, ali je prihvatilo objavljivanje manjih tehničkih korekcija, javlja N1.
Rio Tinto, kako se naglašava, tako nije uspeo ni u trećem pokušaju da Nature povuče rad „Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“ koji je objavljen 24. jula, a potpisuju ga Dragana Đorđević i tim saradnica i saradnika. Povlačenje rada je zahtevalo troje naučnika iz Srbije koji su učestvovali u izradi preliminarnih studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Jadar i glavni naučnik Rio Tinta dr Najdžel Stjuard.
Đorđević – Sada umesto jedne tvrdnju potkrepljujem sa deset referenci
„Tresla se gora – rodio se miš. Zahvaljujem se naučnicima kompanije koji su napali naš rad čime su pomogli da ispravimo štamparske greške i grube omaške, nastale citiranjem dokumenata kompanije, raspoloživih u vreme pisanja rada“, napisala je na svom Fejsbuk profilu Dragana Đorđević iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.
Kako navodi Đorđević, kompanija je u međuvremenu menjala podatke ili u svojim različitim dokumentima za iste kategorije ima različite podatke, a to je pokušala da iskoristi za povlačenje rada.
„Ah da, u brojnim recenzijama i izmenama, ispustila sam jednu referencu što je zapravo bila jedina greška u radu ali sam zato ponudila još deset drugih koje podržavaju za Rio Tinto spornu tvrdnju. Ipak editor je rekao da su dovoljne 2 koje smo još dodali. Rad je objavljen u renomiranom svetskom časopisu gde su editori pametni ljudi pa znaju da su ovo benigne omaške“, konstatovala je Đorđević
„Korigovali smo podatke i ispravili štamparske greške ali to ni u kom slučaju ne menja ni suštinu ni zaključke rada”, njen je zaključak. Đorđević je objavila i link sa ispravkama.
Biće uništeno 533 ha šuma i oranica
Kako navodi N1, naučnici koji su zahtevali povlačenje studije su istakli da se u radu koji potpisuju dr Đorđević et al. navodi da bi projekat Jadar zauzeo preko 2.000 hektara (to jest između 2031 i 2431ha), dok bi on po njihovim navodima zauzeo između 220 i 388 hektara. Tim profesorke Đorđević i uredništvo časopisa Nature, međutim, stoje pri ovim podacima:
„Preliminarna procenjena prostorna pokrivenost projekta Jadar je 2031 ha, a očekuje se da će 533 ha zemljišta biti uništeno tokom početne faze implementacije projekta. Od zemljišta koje će biti uništeno, 206,5 ha su šume, a 173 ha je obradivo zemljište“.
Naučnici: koncentracije arsena, bora i litijuma su značajno uvećane nizvodno od istražnih bušotina
„Rio Tinto je naveo da su, prema merenjima srpskih geologa iz devedesetih godina, povišeni nivoi bora, litijuma i arsena u dolini Jadra prirodni fenomeni i da autori članka nisu naveli polazne podatke o zatečenom stanju zemljišta i vode pre početka geoloških istraživanja“, navodi N1. Međutim, u radu objavljenom u časopisu Nature se konstatuje da, iako su „arsen, bor i litijum karakteristični za rudno telo u dolini Jadra“, a njihova istovremena pojava je „otisak te rudne zone“, ovih elemenata ima znatno manje uzvodno od zone u kojoj su vršena istraživanja.
„Štaviše, naša studija je otkrila da su koncentracije arsena, bora i litijuma u vodi reke Jadar nizvodno (Sl. 2) bile značajno veće u poređenju sa nivoima uzvodno (9, 17, odnosno 3 puta više, na 25km nizvodno u poređenju sa 2km uzvodno od potencijalnog nalazišta rudnika u dolini Jadar). Ovi rezultati pokazuju uticaj istražnih aktivnosti na akumulaciju arsena, bora i litijuma u vodi reke Jadar u blizini njenog ušća u međunarodnu reku Drinu. Ova tri elementa predstavljaju otisak ležišta litijuma i bora u Jadru“, navodi se u radu.
„Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji. Takođe, ovo ležište sa ~1% globalne rezerve litijuma ne nudi iznos koji će globalno rešiti problem klimatskih promena“, zaključuje se u radu koji na našem jeziku možete čitati na portalu Prvi prvi na skali.
I.K.
