U sedištu Evropskog parlamenta je 5. februara održana debata povodom prikazivanja filma „Ne u mojoj zemlji: Litijumska dilema Srbije“. Aktivisti upozoravaju – ne debata, već prikazivanje propagandnog materijala koji aktiviste iz Srbije „prikazuje kao divljake“, kako je naglasio Nebojša Petković iz Ne damo Jadar. „Predstavljeni smo kao neko divlje pleme iz 18. veka, kao ruski agenti – zamislite, i toga ima – kažu da je autor pokazao elementarno nepoznavanje geografije i da je u jednom delu filma naveo da se mi graničimo sa Rusijom“, prokomentarisao je Petković.
Petković je ocenio da su domaći aktivisti prikazani kao agresivni, neobrazovani i neinformisani. Kako su aktivisti ranije naglasili, video materijal koji ih prikazuje je, uz to, nezakonito korišćen bez njihovog znanja i dozvole.
Nekoliko nedelja ranije sličnu ocenu dostupnog trejlera za sporni dokumentarac je putem društvenih mreža dala i dr Jelena Vasiljević. Ona je na svom Fejsbuk nalogu napisala da su izjave koje je za dokumentarac dala zloupotrebljene u cilju jednostranog prikazivanja stvari, i javno zahtevala da se izuzmu iz finalnog materijala – što autor nije učinio.
U filmu se nalazi i izjava profesorke Dragana Đorđević. Ona, kako navodi naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka u Beogradu Aleksandar Matković, jedan od učesnika debate u EP, „nije ni znala da se nalazi u filmu jer je korišćena njena izjava za neki drugi intervju, a namešteno kao da priča za taj film“.
„Zapravo su predstavljeni delovi njihovih govora koji u suštini se čak i ne uklapaju u film u smislu da ne pružaju pravu kontrargumentaciju“, navodi Matković. On dodaje da stavova naučnika iz Srbije u filmu nema uprkos tome što je režiser bio pozvan u Srpsku akademiju nauke i umetnosti. Po njegovim navodima, autor je odbio ovaj poziv zato što je otišao u Portugal.
„Ugroženi“ rudarski džin?
„U trejleru dokumentarca, ključni stavovi aktivista, lokalnih zajednica i nezavisnih naučnika namerno su izostavljeni, dok su istovremeno prikazani u kontekstu moguće povezanosti s ruskom propagandom. Rudarska korporacija je potom predstavljena kao žrtva kampanje dezinformacija”, ocenili su aktivisti iz preko 45 domaćih, regionalnih i međunarodnih organizacija za zaštitu prirode koje su prethodno izrazile ozbiljnu zabrinutost u vezi s nepristrasnošću i transparentnošću filma i razgovora.
Trejler počinje rečenicom da „naučnik iz oblasti zaštite životne sredine otputovao u dolinu Džadar i tamo otkrio da je jedna od najvećih rudarskih kompanija na svetu, Rio Tinto, ugrožena“ (kurziv naš). „Ovo je film o nepoverenju i dezinformacijama“, dodaje se u trejleru, i odmah zatim postavlja pitanje: „Ko stoji iza toga? Jesu li to Rusi?“ Petković je u gostovanju za TV NovaS izjavio da je to „još i dobro“ u odnosu na to kako su meštani i aktivisti prikazani u celom filmu.
Finalna verzija dokumentarca nije dostupna javnosti. Štaviše, autor je čak i učesnicima jučerašnje debate dozvolio da vide materijal tek dva dana pre samog razgovora u EP-u. Matković je to ocenio kao tendenciozni čin čija je namera da se učesnicima koji su kritički nastrojeni prema projektu Jadar ograniči vreme za pripremu.
Matković: Rio Tinto finansira projekat preko kog je finansiran film o Srbiji „na granici s Rusijom“
„Problematično je to što režiser ima veze sa Rio Tintom. On je direktor departmana za kritičke sirovine na Katoličkom univerzitetu Luven u Belgiji i preko projekta Sim 2. finansirao ovaj film. Problem je što su i taj univerzitet i taj projekat često dobijali pare od Rio Tinta i dobili su, takođe, pare od jedne srpske kompanije koja se takođe pojavljuju u filmu“, komentariše Matković u video saopštenju koje je objavio nakon debate. Istraživač navodi da su u filmu korišćeni korporativni promo materijali koje je Rio Tinto izradio za Projekat Jadar, a za koje u filmu nije navedeno da su „u suštini reklamni materijali“.
U filmu postoji niz materijalnih grešaka, navodi Matković. On ističe da u jednoj od prvih sekvenci filma režiser stoji ispred karte Evrope, pokazuje rudnike širom kontinenta i govori da je budući rudnik jadarita najveći rudnik u Srbiji. „Ne kaže po čemu – da li po teritoriji ili koncentraciji. Postoje različita merenja toga što je znači najveći rudnik“, konstatuje.
„On kaže da je problem što se Srbija nalazi na granici između Zapadne Evrope i Rusije i onda pokaže rukom na Bugarsku i Rumuniju. Ja nemam pojma kako je to prošlo“, komentariše naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka. „Onda kaže u filmu da se mi oporavljamo od sankcija – sankcija koja su bile 97. poslednji put, odnosno 95. prvi put“, navodi Matković, ilustrujući činjenične propuste.
Petoro od šestoro učesnika rasprave zagovornici projekta „Jadar“
Petoro od šestoro govornika koji su učestvovali u debati su zagovornici Projekta Jadar, naglašavaju aktivisti za Mašinu. Matković je za Insajder TV ocenio da je debata o litijumu u Evropskom parlamentu „ogolila korporativne interese koji stoje iza nje“ i dokazala da kompanija Rio Tinto nije spremna da čuje različita mišljenja:
„U publici su bili mahom evroparlamentarci, stručnjaci za litijum i energetsku tranziciju. Organizatorima je više puta sugerisano da uključe ljude iz ‘Ne damo Jadar’, zato što su oni ti koji se najviše pitaju, ali njima nije data reč na kraju debate i to je debakl“.
Ko je žrtva dezinformacija?
U filmu se implicira da je nemoguće da se toliko ljudi diglo, da mora da je to neko platio – i da je taj neko ko plaća za proteste zapravo Kremlj, navodi Matković. „Ja sam rekao na toj debati u parlamentu da je nemoguće da smo mi sledbenici i agenti tri supersile: znači, Vučić kaže da smo agenti EU, Zaharova kaže da pravimo obojene revolucije, i onda ovi režiseri poput ovoga kažu da smo mi ruski plaćenici. Pa ne možemo služiti tri različite supersile“, skreće pažnju Matković, ilustrujući da su dezinformacije zapravo usmerene protiv građana.
„Ove tvrdnje su iznete bez dokaza, a sam film se navodno pravio da bi se kontriralo dezinformacijama povodom Rio Tinta“, konstatuje istraživač. Matković naglašava da je u raspravi u Evropskom parlamentu glavna zastupnica kompanije Rio Tinto u Srbiji Marijanti Babić tvrdila da je kampanja protiv Rio Tinta zasnovana na dezinformacijama – ali da „ona nije prosto imala šta da kaže“ kada je tokom debate suočena sa zahtevom koji je podnela Ministarstvu rudarstva i energetike 2023. godine, u kom se traži „da uskrati sve informacije koje se tiču projekta Jadar od javnosti zato što su ugroženi i njihovi korporativni interesi“.
„Pa kakav je to dijalog, ako ja tebi ne dam informacije i onda te pozivam na dijalog?“, komentariše istraživač. Matković je naglasio da ostali govornici nisu opovrgli nijedan argument koji je on uspeo da iznese tokom debate, uključujući i tužbe protiv Rio Tinto za zagađivanje koje su već izazvali i za koje već plaćaju odštitu.
Film prilagođen mogućnosti da SNS izgubi vlast?
„Pretpostavljam da je film bio obrađivan naknadno zbog aktuelnih protesta u Srbiji, zato što se završava scenom gde meštani odlaze do Rio Tinta, odnosno do Rio Tintove edukacije, gde menjaju mišljenje i shvataju da je njima problem bio ne rudnik nego Vučić“, navodi Matković.
„I ovo je opasno. Ako Vučić padne, ovaj film će se definitivno koristiti da se Rio Tinto ‚opere‘ od Vučića i da se na neki način približi nekoj novoj opoziciji, koja će tada biti na vlasti“, ocenjuje. Prema njegovom mišljenju i neke nove bi mogle da koriste ovaj dokumentarac da kažu: „Eto, ta neka aktivistička ekipa iz Gornjih Nedeljica i drugih gradova je u suštini bila u zabludi jer se nisu bavili naukom i onda možemo mi kao nova vlast, dobri Evropljani, da shvatimo da smo protiv tog ruskog uticaja koji je zahvatio deo naučnika naučnika i seljaka, i da ipak budemo za taj rudnik. I, eto, Vučića nema, možemo sad kontrolisati rudnik, sve je super‘“, navodi Matković jedan mogući scenario.
Prema rečima učesnika debate, film je sniman u prekratkom roku od svega nekoliko dana, u u toku najvećeg talasa otpora protiv projekta Jadar i najvećeg talasa nasilja nad aktivistima. Objavljen je pred sastanak Odbora za kritičke sirovine EP koji se dešava narednog meseca (nakon što je bio odložen). U pitanju je odbor koji bi trebalo da odlučuje o dodatnim finansijama za Rio Tinto i da na taj način podrži otvaranje rudnika.„Ja prepostavljam da je zato i ovaj režiser, koji inače radi na Univerzitetu u Luvenu i tako jako želeo da ovo bude predstavljeno u Evropskom parlamentu“.
Iz Ne damo Jadar u EP-u poručili da se neće kopati
Film je prikazan na inicijativu dve poslaničke grupe, a ne čitavog EP-a, dodaju drugi aktivisti. Oni skreću pažnju na to da je kašnjenje početka debate „slučajno“ onemogućilo ljude u publici da postave pitanja. U publici su, kako je domaćoj javnosti poznato, bili i predstavnici udruženja Ne damo Jadar, Nebojša Petković i Zlatko Kokanović.
Nakon što nisu uspeli da dobiju dozvolu organizatora da učestvuju u debati, njima je obećano da će dobiti 2-3 minuta da se obrate publici i govornicima i iznesu svoje argumente. To im je uskraćeno, zbog čega su u sali razvili baner Ne damo Jadar i poručili Rio Tintu da neće kopati.
Ispred sedišta Evropskog parlamenta je uoči debate održan protest u organizaciji udruženja „Palac gore“. Na protestu su govorili Carola Rackete (poslanica EP iz Nemačke), Catarina Soares Martins (poslanica EP iz Portugala), Tor Jonas Sjöstedt (poslanik EP iz Švedske), Zlatko Kokanović (lokalna zajednica „Ne damo Jadar”, Srbija) i Aleksandar Matković (Institut ekonomskih nauka u Beogradu, Srbija).
„Svi smo govorili da ovo nije samo borba za Srbiju. Ona je šira jer je Srbija primer drugim zemljama, da Srbija može zajedno sa drugim zemljama da radi protiv korporacija. Zašto? Zato što ukoliko Europska komisija stane iza ovog projekta, ona će koristiti pare evropskih obveznika da finansira projekat koji je sada asociran sa nasiljem u Srbiji“, zaključuje saradnik Instituta ekonomskih nauka.
