Evropska delegacija u Srbiji je u saopštenju na svom sajtu pojasnila odluku Evropske komisije koja pored projekta Jadar u Srbiji podrzumeva još dvanaest projekata u više zemalja koje nisu deo Unije. Ipak, osim što je jasno da bi deset od odabranih projekata doprineli industriji električnih vozila, ostaje nejasno kakve koristi bi imali građani Srbije kao zemlje kandidata za članstvo u EU.
Do zaključivanja ovog teksta nismo dobili odgovore na pitanja koje smo postavili delegaciji EU u Srbiji.
Aleksandar Matković: Odluka podrazumeva da se taj projekat podržava svim mogućim sredstvima
„Čuo sam komentare nekih ljudi koji kažu: ‚Jesam za Evropsku uniju, ali sam više od toga za budućnost svoje dece‘“, kaže Aleksandar Matković, naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka i spoljni saradnik na Transnacionalnom institutu u Amsterdamu, za Mašinu.
On smatra da takav stav lepo sumira odnos ljudi koji čak i jesu za EU, ali koji ipak imaju i jasan odnos prema štetnosti projekta „Jadar“ u Srbiji.
Što se tiče pitanja o tome da li i kakvu konkretnu podršku će EU pružiti projektu „Jadar“, odnosno kompaniji Rio Tinto nakon odluke o izdvajanju ovog projekta kao strateški važnog, Matković kaže da EU neće samo obezbediti određene finansije. Nastavak realizacije projekta rudarenja litijuma u Srbiji će značiti i „olakšane“, odnosno ubrzane procedure kada je reč o pravnim aspektima, a biće osnovana i jedna služba koju će činiti ljudi kojima će zadatak biti upravo to – da kompaniji Rio Tinto omoguće lakše kretanje kroz zakone i finansije Unije po pitanju projekta „Jadar“.
„Ovo podrazumeva da se taj projekat podržava svim mogućim sredstvima, uz zvaničnu podršku u EU. Mislim da to dobro prikazuje i situaciju u kojoj se sada trenutno projekat nalazi budući da stvarno ima jako puno problema u našoj zemlji i da uopšte nije izvesno šta će se desiti kada mašine dođu na granicu. Ovakve odluke Evropske komisije su pravni pokušaj da se to sve predstavi kao da je već gotovo i da jednostavno održava taj projekat finansijski, uprkos tome što sve kasni već nekoliko godina“, rekao je Matković za Mašinu.
U suštini, naš sagovornik smatra da je promenjen kontekst u kojem se pokušava realizacija projekta. Pala je profitabilnost, u međuvremenu je nemačka autoindustrija upala u krizu, Mongolija je tužila Rio Tinto zbog utaje poreza te je i samoj kompaniji opala vrednost deonica pa je su i neki od direktora davali ostavke.
„Imajući to u vidu, ovaj potez Evropske komisije je, čini mi se, kontraproduktivna na više nivoa i zato kažem da se projekat Jadar pokušava održavati na veštačkom disanju aparatima“, smatra Matković.
Velika dilema koja sada stoji pred svima onima koji se godinama bore protiv realizacije projekta Jadar jeste da li će to ubuduće podrazumevati i borbu protiv EU, odnosno da li ovakav potez Unije vodi i ka promeni politike anti-litijumskog pokreta u Srbiji.
„Ljudi ponekad govore da EU nije samo Evropska komisija i Evropski parlament, to je tačno, ja sam takođe dosta informacija saznao od prijatelja unutar Evropskog parlamenta koji se bore protiv projekta Jadar. To znači da u okviru samog Evropskog parlamenta postoji jako velik broj ljudi koji se ne slažu sa odlukama većine ili drugih organa EU. Čak i ovakve odluke ne znače da treba prekinuti saradnju sa svim tim ljudima koji imaju dobre namere“, rekao je Matković za Mašinu.
Ipak, on kaže da bez obzira na to što unutar Unije postoje ljudi koji su voljni da pomognu, Evropska komisija jeste donela odluku kakvu je donela na svoju sopstvenu odgovornost.
„To dosta govori o tome kako briselske birokrate i tehnokrate gledaju na sve ovo. Moramo imati u vidu i da je Evropska komisija isto tako bila odlučila da šalje vojnu pomoć Ruandi i da onda od nje kupuje litijum i ostale minerala i resurse, pritom to se sve dešava na vojnom području gde je izbio građanski rat. Pokret M23 anektirao delove Konga i počeo se baviti ekstrakcijom sirovina koje EU kupuje. Tako da ja mislim da mi svedočiemo početku resursnih ratova“, zaključuje Matković.
Nikola Burazer: „Budućnost projekta će zavisiti od države Srbije i njenih građana“
S obzirom da je EU komisija projekat Jadar kompanije Rio Tinto odredila kao jedan od strateških projekata za uniju, a znamo da taj projekat u Srbiji nailazi na jake otpore stručnjaka, aktivista, građana i lokalne zajednice već pet godina te da su građani većinski protiv tog projekta – kako će se to odraziti na podršku građana procesu pridruživanja Srbije Uniji?
„Odobravanja projekta Jadar za projekat od javnog značaja od strane EU će sasvim sigurno negativno uticati na reputaciju EU u Srbiji i to upravo kod onih ljudi koji najviše baštine evropske vrednosti i predstavljaju „tvrdo jezgro“ podrške evropskim integracijama Srbije“, rekao je za Mašinu Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans.
Kako kaže naš saogovornik ovi ljudi neće preko noći postati protivnici pristupanja EU, tako da se posledice možda neće jasno videti u istraživanjima javnog mnjenja, ali će ova odluka znatno uticati na celokupan diskurs o EU u godinama pred nama.
„Ojačaće narativi o evropskom kolonijalizmu i podršci autoritarnim vlastima u Srbiji za koje mislim da ipak predstavljaju pojednostavljenje veoma kompleksnih odnosa Srbije i Evropske unije“, kaže Burazer.
Mnogi veruju da ovakvi potezi institucija EU svedoče o tome da je Unija spremna da žrtvuje i građane Srbije i životnu sredinu zarad interesa pojedinih evropskih privrednih sektora i velikih kompanija.
„Politika Evropske unije, odnosno Evropske komisije prema Srbiji svakako zaslužuje brojne kritike“, kaže Burazer koji dodaje da je ona često kratkovida, „što se može reći i za ovu odluku, koja je doneta potpuno ignorišući politički kontekst u Srbiji i očekivane posledice“.
„Međutim, mislim da nije ispravno tumačenje po kome odgovornost za projekat Jadar preuzima EU. To je jedan od veoma uspešnih spinova vlasti za koji ni njeni najžešći kritičari nisu svesni da su na njega naseli. Država Srbija je jedina odgovorna za projekat Jadar i ona je morala da ga podrži pred institucijama EU kako bi ovaj projekat dobio status projekta od strateškog značaja. Niti EU odlučuje da li će se u Srbiji kopati litijum niti ona tera vlasti u Srbiji da to urade. Tako da možete reći – ako smatrate da je projekat Jadar štetan – da su vlasti u Srbiji one koje su spremne da žrtvuju građane i životnu sredinu da bi dobile poene u Briselu, a da je EU kriva što ponuđenu ruku ne odbija“, izjavio je Burazer.
Ipak, on veruje da ćemo tek u narednim godinama videti koliko će projekat „Jadar“ zaista biti važan u kontekstu odnosa EU sa Srbijom, te da tu treba usmeravati kritike – „a budućnost projekta će svakako zavisiti od države Srbije i njenih građana“, zaključuje Burazer.
M.M.
