Predloženi zakon ne bi dobrineo bezbednosti i zdravlju radnika, smatra profesorka radnog prava

U Srbiji gotovo svake godine oko 50 radnika i radnica izgubi život na radnom mestu. Nedavni slučajevi radnice koja je preminula nakon infarkta koji je doživela u fabrici Aster tekstil u Nišu, kao i radnice Leonia iz Kraljeva koja je preminula nekoliko dana nakon što je kolabrirala na poslu ponovo su otvorile diskusije o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu.

radnik u pogonu

Predlog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu bi mogao da se nađe uskoro pred poslanicima Narodne skupštine gde ga je Vlada uputila nakon što je za ovaj predlog dobila i zeleno svetlo Socijalno-ekonomskog saveta.

Ipak, Dr Mila Petrović docent sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union sumnja da ovaj propis može doprineti položaju radnika u Srbiji.

„Upitno je koliko je realno očekivati da dodatne obaveze, koje su ovim Predlogom utvrđene, uopšte budu sprovedene u praksi, imajući u vidu da one podrazumevaju i nezanemarljive troškove za poslodavce, te i da neki poslodavci možda neće imati ni finansijske mogućnosti za to“, kaže Petrović za Mašinu.

Ona podseća i da su inspektori rada koji su specijalizovani u ovoj oblasti i inače deficitarni i ne čini se verovatnim da će se to promeniti u dogledno vreme. „Zato se i postavlja pitanje ko će njihovu primenu uopšte i da proverava“, dodaje Petrović.

Naša sagovornica se slaže sa ocenama sindikata da Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ima određenih poboljšanja u odnosu na važeći Zakon.

„Recimo uvođenje instituta savetnika i saradnika za bezbednost i zdravlje na radu umesto lica za bezbednost i zdravlje na radu i propisivanje strožih uslova za obavljanje takvih poslova. Isto važi i za obavezu poslodavca da ima položen stručni ispit ukoliko može da se poslovima bezbednosti i zdravlja na radu bavi samostalno“, rekla je Petrović.

Kao pozitivno profesorka radnog prava vidi i proširenje primene Zakona na samozaposlena lica, dok joj je upitno „zašto isto nije učinjeno i u pogledu platformskih radnika koji rade po zahtevu (Glovo, Wolt itd.)“.

Petrović smatra i da nije primereno što zakonodavac želi da nanovo definiše rad od kuće i rad na daljinu, budući da to jeste a i treba da bude materija Zakona o radu, kao i da je apsolutno upitno koliko je moguće da poslodavac i sprovede mere bezbednosti i zdravlja na radu u nečijem domu i u drugim prostorijama.

„Da li to znači da će poslodavac biti odgovoran ukoliko bi se, primera radi, zaposleni okliznuo na vlažne pločice u svom kupatilu“, pita se Petrović.

Na kraju, naša sagovornica ističe da je u Predlogu vešto izbegnuta i tematika uvođenja Registra profesionalnih bolesti, imajući u vidu da u važećim propisima postoje propusti zbog kojih je postojanje profesionalne bolesti praktično nemoguće utvrditi.

Kada će se predlog ovog zakona naći na dnevnom redu skupštinskog zasedanja trenutno nije poznato.

M.M.

Prethodni članak

Protest advokata „Ne damo naše Laure“ danas u Novom Sadu

Radnici samoupravne fabrike VioMe pozivaju na međunarodnu solidarnost

Sledeći članak