Sve države Evropske unije prepoznaju da su radnice i radnici u određenim sektorima izloženi riziku obolevanja od COVID-19 na radnom mestu, dok 17 od 27 članica COVID-19 tretira kao profesionalno obolenje.
Zdravstvo i socijalna zaštita su sektori u kojima se veći deo članica EU prema COVID-19 odnosi kao prema profesionalnoj bolesti.
Prema istraživanju Eurostata, statističkog departmana uprave EU, Bugarska, Kipar, Hrvatska, Češka, Estonija, Francuska, Mađarska, Litvanija, Letonija, Luksemburg, Malta, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka i Švedska COVID-19 prepoznaju kao profesionalno oboljenje.
Italija, Slovenija i Španija bolest uzrokovanu virusom SARS-CoV-2 tretiraju kao povredu na radu u određenim sektorima. U preostalim državama članicama nije definisano da li je COVID-19 profesionalno oboljenje, povreda na radu, ili su obe kategorizacije moguće.
Evropska komisija je u julu pozvala države članice EU da COVID-19 klasifikuju kao profesionalnu bolest i da rigoroznije pristupe zdravstvenim i bezbednosnim propustima koji ugrožavaju živote radnika. Evropska konfederacija sindikata je još tokom 2020, prve godine pandemije, zatražila od članica EU da radnicima pruže dodatnu zaštitu, i da novu bolest proglase profesionalnim oboljenjem.
Profesionalne bolesti u Srbiji
Profesionalna bolest je bolest koju država prepoznaje kao posledicu delovanja štetnosti u procesu rada ili u radnoj sredini. Prepoznavanje profesionalnih bolesti je značajno zbog zaštite zdravlja zaposlenih i zbog mogućnosti ostvarenja prava na naknadu. Prema Zakonu o radu Republike Srbije zaposleni imaju pravu na nadoknadu na osnovu povreda na radu i profesionalnih bolesti.
Povrede na radu i profesionalne bolesti uzrokuju više od 2,3 miliona žrtava godišnje, od kojih je više od 350 000 prouzrokovano nesrećama na poslu, dok je blizu 2 miliona posledica profesionalnih bolesti, procena je Međunarodne organizacije rada iz 2014. godine.
U Srbiji se oboljenja radnika veoma retko klasifikuju kao profesionalna bolest. Sa oko dva miliona zaposlenih 2016. godine, u Srbiji je profesionalno oboljenje dokazano u samo sedam slučajeva.
Pitanje šta se može kvalifikovati kao profesionalno oboljenje može biti uređeno šire ili uže. Sistem „otvorenog definisanja“ podrazumeva da se svaki poremećaj može prihvatiti kao profesionalna bolest ukoliko radnik dokaže uzročnu vezu između profesionalne aktivnosti i bolesti. Drugi pristup, „sistem lista“ zahteva da se prethodno utvrdi koja su to oboljenja koja se smatraju profesionalnim oboljenjima. Većina zemalja kombinuje ova dva pristupa, dok se u Srbiji primenjuje „sistem lista“.
Profesionalne bolesti, radna mesta na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima utvrđuje ministаr nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja, a na predlog fonda PIO (Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, čl. 24, st. 2). Selekcija profesionalnih bolesti vrši se Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti.
A.J.
