Podnosioci tužbe, odnosno ekološke organizacije, ističu da zanemarivanje zabrinutosti lokalne zajednice i uticaja na životnu sredinu od strane Evropske komisije postavlja „opasan presedan“. Oni tvrde da Komisija nije postupila u skladu sa sopstvenim zakonskim obavezama da proceni održivost rudnika prilikom njegove klasifikacije kao „strateškog projekta“. Zbog toga od Suda pravde Evropske unije traže da poništi odluku Evropske komisije.
Tokom 2025. godine, Evropska komisija je odobrila 47 strateških projekata unutar EU i 13 projekata u zemljama van Unije, uključujući rudnike Barozo i Jadar u Srbiji. Ti projekti su deo nastojanja Evropske unije da parira kineskoj dominaciji na tržištu kritičnih mineralnih sirovina.
Rudnik Barozo nalazi se na severu Portugala i udaljen je manje od 300 kilometara od pet dubokovodnih luka na atlantskoj obali. To područje karakterišu mala poljoprivredna gazdinstva, zajednička zemlja i vekovima stare tradicije. Ljudi se bave stočarstvom, proizvode hranu i zavise od prirodnih izvora vode i pašnjaka.
Protivnici rudnika upozoravaju da projekat ugrožava poljoprivredno područje koje je UNESCO prepoznao kao deo svetske baštine, kao i da nosi rizike od nestašice vode, zagađenja sistema reke Duoro i ozbiljne pretnje po biodiverzitet.
Ilze Tralmaka, pravnica iz KlajentErt-a, izjavila je za portugalski medij Publiko (Público) da bi potencijalni ekološki uticaji rudnika u ovom području mogli biti katastrofalni: „Ako bi se neka nesreća poklopila sa velikim padavinama u području rudnika, zagađenje bi moglo da stigne čak do Atlantskog okeana.“
„Idemo na sud jer odluka Komisije podriva osnovna pravna načela EU. Proglašavanje projekta ‘strateškim’ i od javnog interesa, uz istovremeno ignorisanje dobro dokumentovanih rizika po vodu, ekosisteme, ljudsko zdravlje i egzistenciju lokalnog stanovništva, jednostavno je neprihvatljivo. Energetska tranzicija mora se zasnivati na pravu, nauci i pravdi – a ne na političkim prečicama koje ruralna područja pretvaraju u zone žrtvovanja“, navele su organizacije u saopštenju za javnost.
Ekološke organizacije su u junu 2025. godine zvanično zatražile od Evropske komisije da rudnik izbriše sa liste strateških projekata, ali je Komisija taj zahtev odbila u novembru iste godine.
Podsetimo, u decembru 2025. godine organizacije Green Legal Impact e.V. i Centrul Independent pentru Dezvoltarea Resurselor de Mediu, zajedno sa inicijativom Marš sa Drine, podnele su sličan zahtev institucijama EU. „Ako Komisija odbije da deluje, vidimo se na sudu“, izjavila je tada Bojana Novaković, glumica, članica inicijative Marš sa Drine i jedna od potpisnica podneska Komisiji.
Kada je Evropska komisija odbila zahtev koji se odnosio na rudnik u Portugalu, navela je da ključna pitanja zaštite životne sredine spadaju u nadležnost nacionalnih vlasti. Istakla je da bi strateški status odbila samo „ukoliko je očigledno da projekat ne bi bio sproveden na održiv način“. Šta se tačno podrazumeva pod time da je nešto „očigledno“, Komisija nije pojasnila.
Portugalska vlada je 2023. godine odobrila rudnik uprkos protivljenju građana. Kasnije iste godine, premijer Antonio Košta je bio primoran da podnese ostavku nakon što su istražitelji pretresli njegovu zvaničnu rezidenciju u okviru istrage o korupciji. Tužioci su saopštili da se istraga odnosi na navodno davanje mita u vezi sa rudnicima litijuma. Košta je danas predsednik Evropskog saveta.
Ujedinjene nacije su nedavno presudile da je Portugal prekršio međunarodno pravo jer nije u potpunosti objavio informacije o ekološkim uticajima ovog projekta.
A.M.
