Gde je na svetu još otvoren rudnik litijuma na plodnoj i naseljenoj zemlji, kragujevački portal pitao Rio Tinto

„Nismo dobili konkretan primer takvog rudnika litijuma u svetu“, piše Prvi Prvi na skali.

„Nakon objavljivanja propagandnog spota Rio Tinta na Instagramu, portal Prvi Prvi na skali se obratio ovoj rudarskoj korporaciji i zatražio da ukaže na primer u svetu gde je još otvoren rudnik litijuma na plodnoj i naseljenoj zemlji, kao što je predviđeno projektom Jadar u Srbiji“, piše kragujevački portal.

Kako dodaju, konkretan odgovor nisu dobili.

Rio Tinto: Suživot rudarstva i poljoprivrede je moguć

„Podzemni rudnik litijuma ni na koji način se ne razlikuje od bilo kog drugog vida podzemnog rudarenja, i postoje brojni primeri u svetu koji pokazuju da je suživot rudarstva i poljoprivrede moguć“, odgovorila je korporacija. (Čovek se zapita da li je za odgovor na ovo pitanje od životnog značaja za građane Srbije korišćen ChatGPT.)

„Kompanija može sa sigurnošću tvrditi da poljoprivreda može nesmetano da se nastavi paralelno sa podzemnim rudarenjem i preradom rude. Zasnivajući se na napretku savremene tehnologije, moguće je sprovesti tehnološke procese sa minimalnim uticajem na okolinu, pod uslovom da se postupci sprovode po visokim standardima, uz kvalitetan nadzor, i da kompanija koja upravlja procesima ima dovoljno resursa za ulaganje u efikasne mere zaštite. Kompanija Rio Tinto je rešena da ispuni oba od tih uslova“, navodi se u odgovoru koji prenosi Prvi Prvi na skali.

Iz ovog portala komentarišu da od „brojnih primera u svetu“ u odgovoru nisu saznali ni za jedan, a da primera nije bilo ni za „suživot rudarstva i poljoprivrede“.

U Srbiji ima 117 projekata sa visokim rizikom a ukupno 3 (tri) rudarska inspektora

Prvi Prvi na skali skreće pažnju na to da se Projekat „Jadar“ Rio Tinta u Srbiji nalazi među 162 lokaliteta sa državnog „Spiska istražnih prostora za primenjena istraživanja ležišta mineralnih sirovina sa procenom rizika“ gde predstavlja jedan od 117 projekata sa visokim rizikom.

Međutim, kako navodi kragujevački portal za državni „kvalitetan nadzor“ Srbija ima samo tri rudarska inspektora, angažovana u 2024. godini, na osnovu zvaničnih podataka Ministarstva rudarstva i energetike koje je Prvi prvi na skali dobio u februaru ove godine.

Rio Tinto nema iskustva u poslovanju sa litijumom, zaključuje Prvi Prvi na skali


„Takođe nas je zanimalo koliko godina iskustva ima Rio Tinto u poslovanju sa litijumom i gde još u svetu Rio Tinto ima rudnike litijuma“, navode novinari.

„Rio Tinto nema iskustva, a rudnik iz pruženog odgovora je solana u Argentini, na pustoj i nenaseljenoj lokaciji, pa je neuporediv sa projektom ‚Jadar‘ na naseljenoj i plodnoj teritoriji“, konstatuju. Kompanija je dostavila odgovor u jednoj rečenici koja glasi: „Kada je u pitanju litijum, kompanija takođe razvija projekat ‚Rinkon‘ u Argentini gde gradimo pilot postrojenje koje će početi sa radom do kraja 2024. godine“

Prvi Prvi na skali skreće pažnju da je projekat Rinkon (Rincon project) litijumska solana u Argentini. Portal navodi da i na zvaničnom sajtu Rio Tinta piše da je to „solana“, „nerazvijeni projekat“, „sirova slana voda“. Za to da je u pitanju nerazvijeni projekat navode brojne dokaze.

Iz kragujevačkog portala ocenjuju da je taj iz Argentine nespojiv sa Srbijom, plodnim i naseljenim Jadrom, gde nema solane, već bi sledilo kopanje. „Ovaj nerealizovani projekat Rio Tinta u Argentini je predstavljen i na sajtu Mining technology, gde se sasvim jasno vidi da je to nenaseljeno područje, da šire okruženje nije plodno, tj. ne raste baš ništa oko solana“, dodaje se.

Probno postrojenje

Prvi Prvi na skali je pitao Rio Tinto i da li je postrojenje namenjeno Srbiji pušteno u rad negde u svetu.

„Saznali smo da postrojenje nigde nije u funkciji, da se radi o ‚testiranju‘, ‚pilot postrojenju‘, ‚probnoj kampanji‘“, navodi domaći portal.

Na Mašini redovno možete da čitate o tome da su kritične mineralne sirovine potrebne ne samo za zelenu energetsku tranziciju, već i za vojnu industriju. Prvi Prvi na skali produbljuje tu temu dovodeći u vezu iskopavanje litijuma i bora koje je planirano u Srbiji sa potrebama pojedinih kompanija za proizvodnju vojne opreme, poput firme Lokhid Martin.

I.K.

Prethodni članak

Razvoj terapijskih vakcina protiv raka grlića materice

Međunarodna konferencija rada: Globalni izazovi i aktuelno stanje u Srbiji

Sledeći članak