U Ženevi je tokom juna održano 112. zasedanje Međunarodne konferencije rada (MKR), koje se održava u zgradi Ujedinjenih nacija i sedištu Međunarodne organizacije rada (MOR).
U uvodnom delu zasedanja izabrani su predsednik i potpredsednik Konferencije, članovi Upravljačkog tela MOR za mandat 2024 – 2027. godinu, a takođe su usvojene operativne smernice za vođenje Konferencije i konstituisanje komiteta, prenosi Savez samostalnih sindikata Srbije.
Pored stalnih tačaka, na ovogodišnjem dnevnom redu Konferencije bile su i tačke od posebnog značaja, među kojima i rasprava o uvođenju standarda o zaštiti od bioloških rizika i rasprava o strateškim ciljevima osnovnih načela i prava na radu, o dostojanstvenom radu i ekonomiji nege i brige.
Na ovogodišnjem zasedanju MKR učestvovali su i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije.
200 inspektora na 400.000 privrednih subjekata
Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu donet je nakon 18 godina primene prethodnog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i stupio je na snagu 7.5.2023. godine, piše u Izveštaju o stanju radnih prava u Srbiji za 2023. godinu Fondacije Centar za demokratiju.
Kako se u izveštaju navodi, ono što će predstavljati problem jeste nadzor nad primenom Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, posebno imajući u vidu da Srbija, prema Izveštaju o radu Inspektorata za rad za 2022. godinu ima svega 214 inspektora rada, a da je istovremeno registrovano preko 400 hiljada privrednih subjekata koje oni kontrolišu. To znači da jedan inspektor rada „pokriva“ više od 2.000 privrednih subjekata.
Dostojanstvo na čekanju
Nacrt zakona o radnom angažovanju na sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima, koji još ranije prošao javnu raspravu, nije usvojen u 2023. godini.
„Bojazan koja i dalje postoji jeste da će, ukoliko zakon bude usvojen, čitavi sektori i delatnosti, pa čak i oni koji po svojoj prirodi nemaju privremen karakter (na primer, građevinski sektor koji radi tokom cele godine), biti veštački prevedeni u privremeno stanje i rad van radnog odnosa, čime će pravo na dostојanstven rad biti nedostižno za sve one koji u tim sektorima rade“, navodi se u Izveštaju o stanju radnih prava u Srbiji za 2023. godinu.
Ekonomija brige u Srbiji
Ekonomija brige je oblik radne aktivnosti, materijalne i socijalne, koja se može smatrati brigom o postojećoj i budućoj radnoj snazi, kao i populaciji u celini.
Podaci iz Istraživanja o korišćenju vremena (IKV) pokazuju da žene u Republici Srbiji, u proseku, svakog dana, u neplaćenim poslovima provedu duplo više vremena nego muškarci, ali i da na plaćenim poslovima rade sat i po manje od muškaraca, navodi se na sajtu Republičnog zavoda za statistiku.
Kako smo ranije pisali, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog doneo je Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada. Ipak lica koja obavljaju neplaćene poslove nisu definisana kao osiguranici u Zakonu o zdravstvenom osiguranju.
A.G.A.
