Beogradska otvorena škola – BOŠ se godinama bavi problemom zaštite vazduha u Srbiji. BOŠ ulaže resurse u poboljšanje informisanosti javnosti o ovom problemu, učešća javnosti i institucija u njegovom rešavanju, ali i u tehnologije i opremu za detekciju zagađenosti vazduha u lokalnim sredinama.
BOŠ je devetog novembra u Dorćol placu u Beogradu organizovao javni panel u okviru dvodnevne konferencije „Čoveče, ne guši se“. Kako je najavio Ognjan Pantić iz BOŠ-a, na konferenciji se razgovaralo o „dijagnozi i terapiji“. Stevan Vujasinović, moderator, je podsetio na to da naš vazduh nije problem od juče i pozvao paneliste, domaće i stručnjake iz regiona da se „užive u postavljanje dijagnoze kao lekari već hronično bolesnog pacijenta“.
Jedna od tema je bio i godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji za 2022. godinu koji je Agencija za zaštitu životne sredine – SEPA nedavno objavila sa zakašnjenjem od gotovo godinu dana.
Kad bi institucije radile svoj posao, njime ne bi moralo da se bavi civilno društvo
„Ovaj ‚kolegijum‘ je nastao zato što neko drugi, ko bi trebalo da se bavi time, nije uradio svoj posao. To su, naravno, institucije“, naglasio je u uvodnom izlaganju Milenko Jovanović, predstavnik Nacionalnog ekološkog udruženja (NEA).
Jovanović se time uopšteno osvrnuo na inertnost institucija u primeni pozitivnih propisa za zaštitu vazduha i njihovo unapređenje. On je podsetio da to da po podacima Svetske zdravstvene organizacije preko 15.000 ljudi u Srbiji prevremeno umre zbog zagađenja vazduha, a pre svega zbog prekoračenja koncentracija PM2.5 čestica.
„Nastavlja se spori trend i ‚pacijent‘ se uopšte ne leči. ‚Bolesnik‘ ne treba da se pusti da umre, a ovaj broj prevremenih smrti mora i može da bude smanjen drastično – i to u roku od nekoliko godina“, ako bi se država time pozabavila, naglasio je Jovanović.
Vazduh nije toliko lošiji koliko to sada bolje znamo
Pantić je u uvodu konstatovao da je vazduh u Srbiji po dostupnim pokazateljima sve lošiji, ali da su ti podaci zapravo rezultat činjenice da je uvedeno više mernih stanica.
„Agencija je 2021. prvi put, verovatno pod pritiskom javnosti, primenila zakon i nije primenjivala samo srednju godišnju vrednost zagađenja vazduha da bi odredila njegovu kategoriju, nego je tome dodala i broj dana u kojima je došlo do prekoračenja graničnih vrednosti “, skrenuo je pažnju Jovanović, nadovezujući se na Pantićevu opservaciju. „Ima i propusta: u Vranju je vazduh ‘prve kategorije’ samo zato što se ne mere PM čestice“, dodao je Jovanović.
Fokusirajući se konkretno na izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine o stanju vazduha u 2022. godini, Jovanović je postavio pitanje zašto je on objavljen tek u oktobru, kada bi morao da bude objavljen krajem godine o kojoj se izveštava, da bi početkom godine mogle da budu objavljene i primenjene mere.
Matić: Zakonom o javnim nabavkama je uvedena mogućnost privatozovanja merenja kvaliteta vazduha
Dr Branislava Matić iz Institut za javno zdravlje Srbije – Batut je u uvodnom izlaganju objasnila ulogu zavoda za javno zdravlje u unapređenju odgovora institucija na problem zagađenja vazduha. Ona je skrenula pažnju na to da su zavodima za javno zdravlje, koji imaju svoje laboratorije, podmetnuti klipovi u točkove time što za finansijska sredstva za obavljanje merenja moraju da se bore na tenderima za finansiranje koje raspisuju lokalne samouprave.
Po njenoj oceni, Zakonom o javnim nabavkama je uvedena mogućnost privatizovanja merenja kvaliteta vazduha koja ima loše posledice po rad zavoda i informisanost institucija i javnosti.
„Dešava se diskontinuitet merenja. Naime, dešava se da lokalni zavodi izgube na tenderu, da na njima pobede privatne laboratorije, a da se one oglušuju o zakon i ne daju podatke ni lokalnim zavodima za zaštitu zdravlja ni Batutu“, otkrila je Matić.
Mreži zavoda trebaju tehnološka unapređenja i bolja kadrovska rešenja
Matić je pohvalila to što je na mnogim mernim mestima, u skladu sa trendovima u nauci, zastarelo merenje čađi zamenjeno praćenjem koncentracija PM2.5 i PM10 čestica. „Ali, finansiranje merenja na lokalu zavisi od bogatstva lokalne samouprave i od njihovog raspoloženja da odvoji sredstva za to“, što u praksi dovodi do neadekvatnosti u obimu merenja; „52-60 dana u godini je nedovoljno“ za merenje, naglasila je stručnjakinja iz Batuta.
Matić je konstatovala da je ovogodišnji izveštaj kasnio i zbog toga što su uključene institicije čekale obradu zdravstvene statistike jer ovogodišnji izveštaj po prvi put sadrži i izveštaj o prijavama respiratornih oboljenja. Ona se osvrnula i na to da mreži zavoda nedostaje bolja tehnologija:
„Klimaton u Valjevu je pokazao da bi najbolje bilo da mreža lokalnih zavoda dobije mogućnost da vrši procenu uticaja zagađenosti vazduha na zdravlje softverskom metodom, kao što to ima uslova da radi SEPA“, dodala je doktorka Matić. Ona je objasnila da u Srbiji postoji 25 lokalnih zavoda, sa Batutom kao dvadesetšestim, i iznela da bi trebalo da se osposobe kadrovi da daju podatke i rade sa njima. Ona je naglasila da se i kašnjenja izveštaja dešavaju zbog neadekvatne strukture kadrova. Naime, kako je skrenula pažnju, „veliki Batut ima jednog lektora, a godišnje proizvede preko dvadeset izveštaja i publikacija“.
Dizdarević: „Građani nisu krivi, njima treba dati rešenja“
Na konferenciji je skrenuta pažnja na to da je u bogatijim zemljama najveći izvor čestičnog zagađenja saobraćaj, dok su kod nas to individualna ložišta i male elektrane do 50 megavata. Sam Beograd ima 300.000 ložišta, a poljoprivreda, primera radi utiče sa uzrocima koji su maltene za red veličine manji, naglasio je Milenko Jovanović. Branislava Matić je dodala da pored ambijentalnog zagađenja, zagađenja na otvorenom, onim koje se meri i o kom se u praksi azgovaralo na konferenciji, individualna ložišta uzrokuju i zagađenje na zatvorenom, koje je često još veće, a takođe utiče na zdravlje ljudi.
Damir Dizdarević iz Beogradske otvorena škola – BOŠ je skrenuo pažnju na to da je glavni razlog za visok nivo zagađenja iz individualnih ložišta energetsko siromaštvo:
„Građani nisu krivi, nego njima treba omogućiti rešenje“, naglasio je.
On je dodao da se energetsko siromaštvo do nedavno najčešće definisalo kvantitativno, kao situacija u kojoj domaćinstva troše više od 10% prihoda na grejanje. Po njegovim rečima, od kvantitativne definicije se odustaje i prelazi na kvalitativnu, koja energetsko siromaštvo prepoznaje kao svaku sitaciju u kojoj su grejanje i hlađenje preveliko opterećenje na kućni budžet građana.
Dizdarević je naglasio da je iskustvo pokazalo da informacione kampanje mogu da pomognu, ali da su ključna ulaganja u zamenu ložišta, energetsku efikasnost objekata i slično.
Popov: „Imamo slične probleme i bilo bi dobro da sarađujemo i na njihovom detektovanju i na osmišljavanju rešenja“
Skupu se obratio i Ivajlo Popov iz organizacije Za zemjata – Prijatelji zemlje Bugarske (Friends of the Earth Bulgaria). Za zemjata je jedno od najstarijij ekoloških udruženja u Bugarskoj, koje je od osnivanja u izradilo brojna istraživanja i pokrenulo brojne zagovaračke akcije. Aktuelno, između ostalog, sarađuje sa Medicinskim fakultetom u Plovdidu a pobedilo u sporu protiv administracije grada Sofije zbog propusta u radu na zaštiti kvaliteta vazduha. Popov je predstavio istražianje o uticaju azot dioksida na zdravlje ljudi.
Publici se obratio i Markus Suhajzer, direktor Fridrih Nauman fondacije, koja je finansijski podržala konferenciju.
I.K.