Veliki broj građana je zabrinut zbog mogućeg prisustva azbesta u materijalima korišćenim za izgradnju Hotela Jugoslavija, čije rušenje je u toku. Uznemirenost izaziva i moguće prisustvo čestica azbesta u vazduhu, budući da javnosti nije poznato da su preduzete bilo kakve mere da bi se sprečilo širenje azbesta sa lokacije rušenja i iz kamiona koji prevoze neselekcionisani građevinski otpad sa ruševine hotela kroz Novi Beograd i Zemun.
Ko je odgovoran da utvrdi prisustvo opasnih materijala – i, konkretno, azbesta – u objektima koji su namenjeni za rušenje? Da li je neka institucija zadužena za to da meri koncentracije azbesta u vazduhu u okolini objekata koji se ruše?
Kao što ste mogli da čitate na Mašini, odgovore na ova pitanja smo najpre potražili u Srpskoj asocijaciji za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, kao i u podzakonskim aktima koji regulišu rušenje. Saznali smo da ne postoji poseban zakon koji se bavi rušenjem, kao i da naš pravni i planski sistem ne prepoznaju stručnjaka-specijalistu sa licencom za rušenje; ali i da u uredbama i pravilnicima stoji da izvođač koji vrši rušenje mora da ispita materijale na objektu koji se ruši, demontira ono što može, razvrsta materijale, spreči širenje prašine, kao i da u slučaju da u toku radova naiđe na opasne materijale ima dužnost da pozove inspekciju i da radove privremeno obustavi.
A kako stvari stoje sa ispitivanjem mogućeg prisustva azbesta u vazduhu?
Ispitivanja vazduha i otpada su pitanje javnog zdravlja
Zakon o javnom zdravlju (iz 2016.) u delu Životna sredina i zdravlje stanovništva definiše da „Sprovođenje javnog zdravlja u oblasti životne sredine i zdravlja stanovništva obuhvata: 1) praćenje i analizu stanja životne sredine, odnosno analizu vode (površinske i podzemne vode, vode koje se koriste za piće i rekreaciju), vazduha, zemljišta, buke, vibracija, jonizujućeg zračenja, nejonizujućeg zračenja, otpadnih voda i otpada“ (Član 8/1, kurziv naš).
Značajno za ovaj slučaj, zakon prepoznaje da sprovođenje javnog zdravlja u oblasti životne sredine i zdravlja stanovništva obuhvata i „davanje mišljenja o dokumentima prostornog i urbanističkog planiranja, uključujući i tehničku dokumentaciju, u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja u delu koji se odnosi na zdravlje stanovništva“ (Član 8/6, kurziv naš ) kao i „širenje saznanja i uključivanje stanovništva u akcijama unapređenja stanja životne sredine“ (Član 8/9, kurziv naš). To je, složićete se ako čitate Mašinu, nešto što građani, uglavnom neuspešno, traže i u ovom slučaju i godinama. No, vratimo se azbestu.
Pitanje dogovora između tri ministarstva
Isti član Zakona o javnom zdravlju propisuje da su za ove poslove zaduženi Instituti i zavodi za javno zdravlje. Za odgovor na pitanje da li neko ovih dana meri azbest u vazduhu smo se zato obratili Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd.
U Gradskom zavodu su nas obavestili da se prisustvo azbesta ne meri u redovnim uslovima. (Ne mere ga ni Zavod ni Agencija za zaštitu životne sredine.) Ipak, kako saznajemo, merenje azbesta u vazduhu mogu odrediti nadležni organi, na osnovu Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (iz 2013. godine) koja prepoznaje azbest kao zagađujuću, odnosno kancerogenu materiju.
Zakon o javnom zdravlju propisuje da bliže uslove za analiziranje vazduha, otpada (i sl.) sporazumno propisuju ministri zdravlja, zaštite životne sredine i prostornog planiranja; u konkretnom slučaju, iz Zavoda su nas uputili na Ministarstvo zaštite životne sredine. Kako su dodali, „Ministarstvo zaštite životne sredine izdaje ovlašćenja za merenje zagađujućih materija u svim matriksima životne sredine, pa je informacija o instituciji o ovlašćenoj za merenje koncentracije azbesta dostupna kod navedenog Ministarstva“.
Gradski zavod za javno zdravlje nema opremu za merenje azbesta
Uz to, iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd naglašavaju da Zavod ne poseduje opremu za uzorkovanje i ispitivanje, „a samim tim ni akreditovanu metodu, niti ovlašćenje za laboratorijsko ispitivanje koncentracije azbesta u vazduhu“.
„Ipak, cilju praćenja kvaliteta vazduha na druge značajne parametre za zdravlje uspostavili smo vanredno merno mesto za merenje kvaliteta vazduha u zoni uticaja gradilišta. Oprema je postavljena u O.Š. Kralj Aleksandar I, Ulica Aleksinačkih rudara 22, u blizini Hotela Jugoslavija , ali naglašavamo da ova merenja ne uključuju merenje koncentracije azbesta iz gore navedenih razloga“, navodi se u odgovoru na pitanja koja je postavila Mašina.
Zavod za javno zdravlje: Ukoliko ima azbesta, moraju se zaštititi radnici, ograničiti širenje prašine i sakupiti opasni otpad
Iz Zavoda konstatuju da ne raspolažu zvaničnim podatkom da li u objektu Hotela Jugoslavija koji se ruši (u kojim materijalima i količinama, odnosno delovima objekta) postoji azbest, za koji postoje naučni dokazi da je štetan u slučaju udisanja.
„Imajući u vidu zakonske propise koji uređuju oblast izgradnje građevinskih objekata, koji pored ostalog definišu uslove rušenja postojećih objekata na katastarskim parcelama gde je planirana izgradnja, mere zaštite životne sredine i zdravlja stanovništva, kao i postojanje Plana za upravljanje građevinskim i drugim otpadom, očekujemo da je i u konkretnom slučaju izvođač radova sproveo zakonom i izdatim dozvolama definisane uslove izgradnje, odnosno rušenja postojećeg objekta sa aspekta upravljanja otpadom i minimiziranja mogućih štetnih uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu, što je u domenu nadzora inspekcijskih organa“, navodi se u odgovoru iz Zavoda.
U Zavodu naglašavaju da, ukoliko postoji podatak o prisustvu azbesta u objektu Hotela Jugoslavija, koji se trenutno ruši, to zahteva posebne mere zaštite zdravlja radnika, sprečavanja širenja prašine van zone gradilišta i primenu zakonom propisanih uslova za sakupljanje i zbrinjavanje predmetne vrste otpada.
„Imajući u vidu zabrinutost javnosti, posebno građana koji žive u neposrednom okruženju gradilišta, odnosno borave u objektima koje koristi posebno osetljiva/vulnerabilna poopulacija (škole, vrtići i drugi javni objekti), kao i u cilju preveniranja mogućih štetnih posledica po zdravlje ljudi, smatramo da je od strane nadležnih institucija potrebno izvršiti vanredni uvid u postojeću dokumentaciju i stanje na terenu i u skladu sa konkretnim stanjem potvrditi adekvatnost i ispunjenost propisanih uslova i mera za rušenje objekta (u pogledu eventualnog prisutva azbesta) ili korigovati iste u cilju zaštite zdravlja radnika, stanovništva i životne sredine“, zaključuje se.
I.K.
