Sredinom aprila 2021. donese je Zakon o obnovljivim izvorima energije (OIE) koji je omogućio formalnu prepoznatljivost kupaca-proizvođača, odnosno prozjumera (eng. prosumer od producer i consumer). Izmenama Zakona o energetici dodatno je pojašnjeno kako prozjumeri mogu da postanu građani i preduzeća koji istovremeno mogu da proizvode struju za sopstvene potrebe, viškove plasiraju u elektroenergetsku mrežu (i za to dobiju finansijsku nadoknadu, ili ih, zasad, skladište kod EPS-a) a kada ne proizvedu koliko im treba, povlače struju iz mreže.
Kako smo ranije pisali, do donošenja Zakona o OIE uslovi i procedure za firme su bili veoma komplikovani, a domaćinstvima gotovo nikako nisu mogla da ostvare status kupca-proizvođača. Pored činjenice da su od ulaženja u poduhvat instaliranja sopstvene električne centrale na solarnu energiju građane demotivisali složena procedura i visoki početni troškovi, većina je i potpuno neobaveštena o postojanju takvih mogućnosti.
Zato se do skora gotovo niko nije usuđivao da pokuša da postane prozjumer. Danas, ipak, u Srbiji 13 domaćinstava ima zvanični status kupca-proizvođača: po tri u Zemunu i Kovačici, dva u Sremskoj Mitrovici i po jedan u Negotinu, Zaječaru, Raški, Rumi i Staroj Pazovi. Portal Balkan Green Energy News nedavno je preneo iskustva prozjumera Miloša Lončara, mašinskog inženjera iz Zemuna i arhitekte iz Beograda Ane Džokić, jedne od borkinja za demokratizaciju energetike.
Lončar je prvi upisani u registar prozjumera u sektoru domaćinstva. Kako je izjavio za Balkan Green Energy News :
„Hteo sam to da uradim pre desetak godina, ali tada su postojale brojne prepreke, to su mogla da urade samo pravna lica, a dobijanje tehničkih uslova od EPS-a bila je nemoguća misija“.
Po njegovim rečima, za obnovljive izvore energije se zalaže desetak godina, zbog čega je rešio i da u zemunskom naselju Altina izgradi energetski efikasnu kuću u koju su pored solarnih panela ugrađena i toplotna pumpa i centralni bojler. Lončar je konstatovao da je prošlogodišnje unapređenje zakonske regulative umnogome olakšalo proceduru, ali i preporučio građanima da se aktivno postave u sadašnjoj fazi, koja zahteva uigravanje svih uključenih aktera.
U instaliranje opreme je uložio oko 9.000 evra, a očekuje da mu se ova investicija isplati za sedam do deset godina, budući da se nada da će moći da pokrije godišnje potrebe svog domaćinstva i ostvari viškove energije. Za sada viškove struje nije moguće prodavati EPS-u, zbog čega Lončar upozorava buduće prozjumere da pažljivo biraju snagu solarnih panela koje instaliraju, odnosno da ne ulažu u sisteme jače snage od kojih zasad neće imati finansijske koristi.
Ana Džokić, jedna od osnivačica energetske Zadruge Elektropionir, ocenjuje da je procedura za dobijanje statusa kupca-proizvođača i dalje nepotrebno komplikovana:
„Sada, kada su konačno prvi prozjumeri prošli kroz ovaj proces, meni se već čini jasnim da će nam trebati još jedna runda ‘racionalizacije’ procedure kako bi stvar zaživela u mnogom većoj razmeri“, kako je izjavila za Balkan Green Energy News.
Iako se za status prozjumera bori od 2016. godine, Džokić ga još nije stekla. Ona, naime, živi u porodićnoj kući sa tri stana, koja se zakonski tretira kao stambena zajednica, a po njenim rečima, procedura za stambene zajednice još ne postoji.
I.K.
