Građane i preduzeća koji istovremeno mogu da proizvode struju za sopstvene potrebe, svoje viškove plasiraju u elektroenergetsku mrežu i za to dobiju finansijsku nadoknadu, a i dalje plaćaju kada ne proizvedu koliko im treba, domaće zakonodavstvo odnedavno prepoznaje kao kupce-proizvođače, odnosno prozjumere, nazvane po spoju engleskih reči producer i consumer (proizvođač i potrošač).
Ovaj termin je uveden Zakonom o obnovljivim izvorima energije (OIE) donesenim sredinom aprila, a omogućen i skorašnjim izmenama Zakona o energetici. Istim zakonom definisane su i osnove statusa prozjumera, koje su 26. avgusta precizirane Uredbom o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupaca-proizvođača i snabdevača.
Zakon o OIE je omogućio formalnu prepoznatljivost kupaca-proizvođača, a uredba bi trebalo da olakša aktuelizaciju statusa prozjumera za domaćinstva, stambene zgrade, pojedinačne stanove u zgradama i firme. Kako piše Balkan Green Energy News, dosadašnji uslovi i procedure za firme su bili veoma komplikovani, dok je domaćinstvima bilo gotovo nemoguće da ostvare status kupca-proizvođača. Zbog složenosti procedure, visokih inicijalnih troškova, ali i neobaveštenosti o postojanju ovakvog modela do skora se gotovo niko nije odlučivao ni da pokuša da instalira sopstvenu električnu centralu na solarnu energiju, a da višak struje prodaje.
Ana Džokić, arhitekta, je za medije više puta govorila o tome sa kojim preprekama se susrelo njeno domaćinstvo u pokušaju da na električnu mrežu kao kupac-proizvođač priključi minijaturnu solarnu elektranu postavljenu 2016. godine. Ni nakon više meseci pregovora i nesporazuma sa nadležnim službama rešenje nije postignuto, pa domaćinstvo nije moglo da u mrežu vrati skoro četiri petine proizvedene energije, niti za nju dobije nadoknadu, zbog čega je period povraćaja ove investicije u OIE porastao sa prvobitno planiranih 16 na čak 75 godina.
Džokić je u intervjuu za Balkan Green Energy News početkom 2019. vlastima preporučila nekoliko mera za podsticanje modela koji na dugi rok štedi kućni budžet i životnu sredinu: primenu neto merenja; postojanje jasnih, jednostavnih i motivišućih informacija za zainteresovane građane; „1 šalter“ za procedure; pojednostavljivanje tehničkih zahteva, uključujući ukidanje građevinske dozvole; državnu finansijsku potporu projektima).
Ona je, takođe, sa saradnicima krajem 2019. osnovala energetsku zadrugu Elektropionir, koja, kako kažu, „želi da uspostavi mrežu decentralizovanih krovnih solarnih elektrana i solarnih parkova u kolektivnom vlasništvu običnih ljudi širom Srbije“. Članovi ove zadruge zalažu se za veće učešće „običnih ljudi“ u tranziciji energetskog sektora u Srbiji na obnovljive izvore energije i smatraju da upravljanje energetskom tranzicijom i samim sektorom može biti demokratsko i zadružno.
Na sajtu Elektropionira skreće se pažnja na to da Srbija ima veliki broj sunčanih dana i da je zbog toga povoljna za korišćenje solarne energije, kao i na to da su cene adekvatne tehničke opreme sve pristupačnije. Da bi efikasnije doprineli energetskoj tranziciji i borbi protiv klimatskih promena pored povezivanja domaćinstava članovi Elektropionira se zalažu i za umrežavanje zainteresovanih za investiranje u uveće solarne elektrane. One bi, smatraju, mogle da se grade na napuštenim parcelama, krovovima većih građevinskih kompleksa i u kombinaciji sa poljoprivrednom proizvodnjom, te da se povežu u kolektivnu elektranu snage 25-30kWp. To bi pomoglo razvoju modela prozjumera i njegovoj finansijskoj isplativosti.
Potencijalni članovi zadruge i korisnici ovog modela se, ipak, upozoravaju i na to da se u Srbiji struja i dalje pretežno dobija iz „prljavog lignita“, što demotiviše one koji žele da učestvuju u energetskoj tranziciji. Cene struje dobijene prljavim tehnologijama su zasad (i na kraći rok) niže od onih dobijenih iz obnovljivih izvora, zbog čega ulaganje u solarne elektrane verovatno još dugo neće biti atraktivno pojedinačnim, većinski siromašnim domaćinstvima u Srbiji, koja ni uz svu dobru volju da zaštite životnu sredinu ne bi imala finansijske uslove za dugoročna ulaganja.
Komentarišući za Mašinu novu Uredbu o prozjumerima, Ana Džokić je ocenila da ona, zajedno sa paketom energetskih zakona koji su usvojeni početkom godine, predstavlja pozitivan korak ka većem učešću građana u energetskoj tranziciji.
„Uredba omogućava da građani koji instaliraju solarne panele na krovovima mogu da izvoze trenutni višak energije u mrežu i na taj način, uz adekvatno dimenzionisanje sistema, ostvare znatno niže račune za struju.“
Ministarstvo rudarstva i energetike je saopštilo da potencijalnim prozjumerima više neće trebati lokacijski uslovi, građevinska dozvola, odobrenje o instalaciji niti probni rad postrojenja. To u praksi znači da oni neće morati da traže odobrenja od državne administracije, već da jednostavno kupe i ugrade panele, te dogovore sa snabdevačem priključivanje svoje solarne elektrane na elektroenergetsku mrežu.
No, Džokić upozorava i na prepreke u razvoju i širenju ovog modela:
„Većina građana će morati da zameni brojilo, i pokrije troškove zamene iako je brojilo vlasništvo Operatera distributivne mreže. To povećava inicijalno ulaganje, i uz relativno nisku cenu električne energije, produžava period u kome će se investicija u panele isplatiti.“
Snabdevač će prozjumerima prodati i ugraditi dvosmerno brojilo (koje do sada nije moglo da se priključi) koje će beležiti koliko struje iz mreže su prozjumeri određenog meseca potrošili, a koliko u nju plasirali. Manjak će se naplaćivati, a višak prebacivati u sledeći mesec kao „ušteđevina“ u struji. Status prozjumera će moći da steknu i stambene zajednice i privredna preduzeća, po nešto komplikovanijoj proceduri od privatnih lica.
Prošle nedelje usvojena uredba trebalo bi da olakša posao i pojedincima i Elektropioniru i doprinese demokratizaciji energetske tranzicije. Da li će to i ostvariti, ostaje da se ispita u praksi. Kao jedan od prvih narednih koraka u tom smeru Ministarstvo rudarstva i energetike je najavilo da će početkom septembra objaviti javni poziv za dodelu subvencija za postavljanje solarnih panela.
„Moguće je da će najavljene subvencije za instalaciju solarnih panela koje će ići preko opština smanjiti opterećenje građana za početno ulaganje, ali ostaje da vidimo kako će izgledati program podsticaja i da li će biti dostupan i građanima koji imaju niža primanja“, zaključuje naša sagovornica.
Donošenjem uredbe o prozjumerima Srbija se priključuje trendu podsticanja kupaca-potrošača električne energije iz obnovljivih izvora koji je u velikom zamahu u Evropskoj uniji. Kako piše B92, po nekim projekcijama u EU će do 2050. pola stanovništva biti prozjumeri. Ovaj model je aktuelno najrasprostranjeniji u Finskoj i Velikoj Britaniji, a mapu njegove popularnosti i vrste podsticaja u različitim zemljama EU možete videti ovde.
