U Nišu i Zrenjaninu su održani protesti zbog visokih cena grejanja.
U organizaciji Udruženog pokreta slobodnih stanara danas je u Nišu počeo niz protesta protiv načina rada gradske toplane i veoma visokih decembarskih računa za grejanje.
Nekoliko stotina građana Niša, uprkos hladnom vremenu, prisustvovalo je protestnoj šetnji koja se kretala od Toplane do Gradske kuće. Iako za Nišlije protesti protiv rada toplane nisu novost i predstavljaju nastavak aktivnosti koje UPSS vodi gotovo dve godine, ovoga puta oni su deo šire reakcije građana Srbije na visoke račune za grejanje.
Tokom januara već su protestovali građani Majdanpeka i Negotina, slede organizacije protesta u Subotici i Bečeju, Kragujevački kućni savet čeka ishod pregovora sa gradonačelnikom, dok je toplana u Kraljevu pod pritiskom javnosti prethodnih dana korigovala svoje cene.
Sa skupa u Nišu poručeno je da je dobar deo Srbije uznemiren zbog načina vođenja komunalne politike i da dolazimo u situaciju da ljudi zbog visokih računa gube svoje stanove i kuće. Naglašeno je i da u sve većem broju stižu glasine o izvršiteljima koji obijaju stanove radi naplate komunalnih dugova građana.
Ponovo je postavljeno pitanje na koje već dve godine u UPSS-u čekaju odgovor: „Zašto ovaj deo Srbije kupuje gas od Jugoroz gasa, od fantomske firme koja gas kupuje od Srbija gasa i preprodaje Niškoj toplani po višim cenama?“
Isti razlozi su izveli i Zrenjanince na glavni gradski trg. Okupljenima se ispred organizatora protesta, Centra za zaštitu potrošača „Begej“, obratio Dušan Kokot. On je rekao da gradska skupština i toplana ignorišu peticije i primedbe građana te da samo solidarna i istrajna borba može izvršiti potreban pritisak na gradske vlasti i na upravu JKP Gradske toplane.
Istaknut je značaj sinhronizovanih protesta u viša gradova u Srbiji i poručeno da „Treba da zavrnemo ventil toplani, ventil novca koji svakog dana isisavaju iz nas“.
Za sada je neizvesno kakav će biti odgovor vlasti na zahteve građana. Sudeći po izmenama Zakona o komunalnim delatnostima i javno-privatnom partnerstvu, određeni vid privatizacije bi mogao biti realan scenario za sve toplane koji trenutno imaju status javnih preduzeća. Stoga, treba biti obazriv kako se opravdane žalbe građana ne bi pretvorile u argumente za uvođenje privatne uprave u preduzeća koja pružaju komunalne usluge.
Organizatori protesta izrazili svoju sumnju prema javno-privatnom partnerstvu kao mogućem rešenju ovih problema. Zato je potrebno podržati njihove napore za stvaranjem demokratičnijeg modela upravljanja nad javnim preduzećima i korigovanju cena usluga tako da one budu svima dostupne.
