Sa radnicom Apoteke Beograd i diplomiranom farmaceutkinjom Sanjom Sudimac razgovaramo o stanju u kom se Apoteka nalazi, problemima sa kojima se suočavaju radnice i radnici i tome šta će za građane značiti gubitak ove važne ustanove javnog zdravlja.
Podsetimo, protest protiv privatizacije Apoteke Beograd održava se u petak, 16. januara od 14 časova ispred Ministarstva zdravlja. Na sednici Skupštine grada Beograda doneta je odluka da se primarna zdravstvena zaštita na nivou apoteka u gradu Beogradu poveri privatnicima kroz model koncesije. Sa druge strane, predlog za rešenje krize u kojoj su se našle Apoteke Beograd, a koji su građani prethodno podržali potpisima, niti je stavljen na dnevni red, niti je uzet u razmatranje.
Sudimac rad u Apoteci Beograd u proteklim mesecima naziva mučnim i teškim. Prvi problem koji izdvaja je prestanak snabdevanja lekovima.
„Od septembra meseca nismo dobili nikakve lekove, što znači da je snabdevenost lekovima preko recepta, znači RFZO – nula. Neke zalihe koje smo imali iz prethodnih meseci, kada smo i dobijali po nešto, potrošene su skoro do dna“, navodi Sudimac.
Apoteke se trenutno zatvaraju, jer, kako sagovornica Mašine navodi, kadrovski više nisu potkovane – radnice i radnici odlaze masovno, prvenstveno zbog plata koje im mesecima nisu isplaćene.
„Ako ćemo da ogolimo istinu, naši životi su ugroženi“, kaže Sudimac.
Apoteke bez grejanja, interneta, telefona
Poslednjih godina, kaže Sudimac, Apoteka Beograd naterana je da posluje kao privatna firma – da zarađuje novac za plate, lekove, sve komunalije pa i zakup prostora.
„Mi u stvari, u svom vlasništvu, trenutno nemamo ni jedan lokal. Imali smo one koje smo kupili iz naših sredstava prethodnih 30, 40, 50 godina, jer Apoteka Beograd postoji već 60 godina, u ovom obimu kao državna. Iz tih suficita smo mi kupovali određene lokale koje su, nekom uredbom još iz prethodnog rukovodstva, prešli na Grad. Naše lično vlasništvo Apoteke Beograd je postalo vlasništvo Grada, i sad te lokale, kao poslovni prostor, Grad izdaje i mi za to treba da platimo najamninu“, navodi Sudimac.
Zbog zaostalih računa, Grad je tužio Apoteku, a kako Sudimac ističe – time je tužio sam sebe u konačnici. Potom su usledile tužbe elektrane, MTS-a, Telekoma… zbog čega su u nekim apotekama sada isključeni internet, telefoni i grejanje.
„Ovo je jedan kolaps u funkcionisanju našeg sistema“, ocenjuje Sudimac.
Devet zaostalih plata: godinu dana „hitnog“ rešavanja
Predsednika Skupštine Grada Beograda, Nikola Nikodijević, rekao je da je nedopustivo da radnice i radnici Apoteke Beograd rade bez plate, podseća Sudimac.
„Kada je prvi put to izjavio, grad nam je dugovao 2,5 plate – sad je to 9 plata. Godinu dana se ,pod hitno‘ rešava, rešeno nije. Epohalno otkriće spasavanja Apoteke Beograd, Grad vidi u koncesiji, tj. u privatizaciji“, kaže sagovornica Mašine.
U ostalim gradovima, gde je doneta odluka o koncesiji, uglavnom je koncesionar preuzimao dugove za plate, kaže Sudimac.
„Da li se dogovara da to bude i sada, ja sad stvarno ne znam, jer mi nikakvih informacija nemamo. Možemo samo da pretpostavimo u odnosu na modele ostalih gradskih apotekarskih ustanova. Nama se niko ne obraća, ni od nadležnih institucija, ni iz Ministarstva zdravlja, ni iz Ministarstva za rad i boračka socijalna pitanja. Njima smo se obraćali, o našem direktoru Nikodijeviću i tako dalje, i da ne pričam Šapiću. Niko nam se nije obratio do sada, ni na koji način“, navodi radnica Apoteke Beograd.
„Mnogi građani su u strahu“
Upitana kakve su reakcije građanki i građana na situaciju u Apoteci Beograd, Sudimac kaže da su različite.
„Verujte mi da su mnogi u strahu, jer dosta njih zna šta znači javno zdravlje i koliko ja radim u Apoteci Beograd, šta znači za njih i šta smo značili. To što bi izgubili našim nestankom, neki jesu svesni, neki nisu“, navodi sagovornica Mašine i dodaje da je deo građana isprva optuživao radnice i radnike Apoteke zbog nedostatka lekova – ali da im je situacija sada „kristalno jasna“.
Kraj proizvodnje?
Veliku opasnost predstavlja činjenica da određene preparate pravi samo Apoteka Beograd.
Jedan takav lek je Diazepam klizma, koju mala deca koriste zbog frasa ili epilepsije.
„To su stvari sa kojima ne sme da se kocka, to su male bebe, deca. Mi smo obustavili proizvodnju Diazepam klizmi zato što nemamo supstancu za dalju proizvodnju. Neke zalihe još što su ostale po našim apotekama i to je to“, navodi Sudimac i dodaje da to otvara mogućnost da pacijenti taj lek više neće moći da nabave.
Sagovornica Mašine ističe da su to vrlo škakljive stvari o koje šira javnost možda ne zna, jer im nije potrebno. „Ali kome je to potrebno, verujte mi, u velikom su problemu“, kaže radnica Apoteke Beograd.
Isti je slučaj sa dečijim sirupima poput Bactrima, koji je Galenika prestala da proizvodi i pravi ga samo Apoteka Beograd. „Ima toliko specifičnih stvari da ne znam kako će se to prevazići“, navodi Sudimac.
Početak koncesije može značiti kraj proizvodnje Apoteke Beograd, ali to još nije sigurno.
„Da li će privatnik biti zainteresovan da nastavi? Privatni kapital neće raditi sa gubitkom. Zato postoji državni sektor koji ne vodi isključivo profit, nego interes javnog zdravlja“, ističe se Sudimac.
Gašenjem državnih apoteka širom Srbije upravo se taj problem pojavio – zato je Apoteka Beograd direktno opskrbljivala i razne klinike širom zemlje.
Nepoznato je i šta bi bilo sa zalihama, laboratorijama Apoteke.
Sudimac navodi da je moguće i da će, zarad smirivanja javnosti, ostaviti nekoliko državnih apoteka, ali sigurno je da bi one bile u centru grada, gde koncesionar može ostvariti najveći profit.
„Zato sutra sindikat ,Opstanak‘ organizuje protest. Pošto nas Grad, kao osnivač, uopšte ne kontaktira, pokušaćemo na republičkom nivou da zakažemo sastanak sa ministrom zdravlja, da čuje šta se sa nama dešava i zašto smo došli u ovu situaciju“, zaključuje Sudimac.
A.G.A.
