Sindikat IT radnika u Rumuniji SITT je nastao 2009. godine kao radnički sindikat kompanije Alkatel-Lucent (Alcatel-Lucent), a danas je aktivan na teritoriji cele Rumunije sa oko 8000 članova koji rade u multinacionalnim IT kompanijama kao što su Atos, Nokia, Accenture, HP, Infosys, Tech Mahindra.
Prvi kolektivni ugovor o radu SITT je postigao 2009. godine sa francuskom telekomunikacionom kompanijom Alcatel-Lucent u Temišvaru. Sindikalno organizovanje, koje je uključivao i štrajkove, je bio odgovor na restrukturisanje koje je kompanija započela bez konsultacije sa radnicima. Prava radnika su morala biti zaštićena u slučaju autsorsinga, objasnio nam je u ranijem intervjuu predsednik SITT-a Florentin Janku (Florentin Iancu).
Uspeh u Alekatelu je postao inspiracija za kolektivne ugovore ne samo u IT, već i u drugim sektorima. Članstvo SITT je u poslednjih nepunih dve godine porastao sa pet na osam hiljada.
„Mi smo sada prisutni u 11-12 kompanija. Postigli smo više od 20 ugovora, kolektivnih ugovora koji važe za preko 16-17.000 radnika u ovom sektoru. Svi dogovori su propraćeni pravilnicima koji regulišu plate, bonuse, kompenzacije za prekovremeni rad, socijalne mere u slučajevima otpuštanja i sve situacije vezano za odmore, dodatne slobodne dane i tako dalje“ izjavio je u intervjuju sa Vladimirom Mitevim Florentin Janku.
Jedna od uobičajenih upozorenja protiv sindikata je da će strane kompanije da odu u drugu državu ukoliko se radnici organizuju. Janku se ne slaže i kaže da se ta rasprostranjena priča mora propitivati:
„Kompanije će uvek pokušati da blokiraju organizovanje i reći će šta god žele. Ali ja mislim da je važno da se iz naše priče naglasi da su svi postignuti dogovori bili prvi dogovori ove vrste za njih otkako su prisutni u Rumuniji. Oni su i dalje u Rumuniji 15 godina kasnije. Iako ispregovaramo ovu vrstu uslova, oni ne odlaze. Strane kompanije imaju novca da plate za ovu vrstu uslova, boljih uslova, čak i u Rumuniji, Bugarskoj, ili bilo gde drugde na istoku. Korporacije imaju novca da plate za uslove slične kao na zapadu. Imaju novca da urade dosta toga.“
Predsednik sindikata nema pravo veta, a ključne odluke donose radnici. Prema Janku učešće u donošenju odluka podstiče ljude da se učlane i da imaju poverenja u vođstvo sindikata.
„Trudimo se da naš sindikat bude participativan, demokratski i transparentan koliko je najviše moguće. Ako postoji nešto što ljudi danas žele, posebno mladi ljudi, to je da veruju vođstvu sindikata i da budu deo načina ponašanja sindikata. U našem slučaju, ukoliko su pregovori u toku i stigne konačna ponuda od kompanije, ništa se ne odlučuje unutar manjih grupa. Odluke donose sami radnici. (…) Tako da ovo nije jako birokratizovana, centralizovana organizacija. Ovo je decentralizovana, potpuno otvorena organizacija u kojoj članovi imaju najveću moć, a ne na primer ja kao predsednik. Ja nemam nikakvo pravo veta. Ne mogu ništa sam da odlučim. Radnici vode proces. I na taj način smo osigurali da nam se pridruži puno mladih ljudi.“
Od 2010. godine, vrednost rumunskog IT sektora je učetvorostručena na 4.9 milijarde evra. Gradovi koji rastu su dali prioritet IT sektoru. Jedan takav grad, Kluž (Cluj), broji 1200 IT kompanija, preko 20.000 zaposlenih i na putu je da postane „vodeći digitalni hab u Istočnoj Evropi“. Iako IT sektor uživa više vidljivosti, IT&C kao i građevinska industrija su bile jednako važne za rast rumunske ekonomije, jer doprinose po više od 6,5% rumunskog BDP-a. Prosečna mesečna plata u IT i IT&C je bila 2041 evro u 2023. godini, u građevinskom sektoru 1362 evra, a republički prosek je 851 evro. Rumunski IT sektor nastavlja da radi većinski za strani kapital globalne ekonomije autsorsovanja.
A.J.
Izvor: ELMO East European Context, Cross-Border Talks
