Tekst je prvobitno objavljen na portalu Barricade. Prevod je proizvod saradnje u okviru mreže istočnoevropskih levih medijskih platformi ELMO (East Left Media Outlet).
Članovi Discord kanala Radna mesta budućnosti, čiji je domaćin Kolektiv za socijalne intervencije (bugarska nevladina organizacija koja se bavi različitim socijalnim pitanjima), organizovali su diskusiju sa liderom SITT (Sindicatul IT Timișoara) Florentinom Jankuom (Florentin Iancu), s namerom da steknu uvid u iskustva organizovanja tog rumunskog sindikata IT radnica i radnika.
Prvi kolektivni ugovor o radu SITT je postigao 2009. godine sa francuskom telekomunikacionom kompanijom Alcatel-Lucent u Temišvaru. Ovaj ugovor je postao inspiracija za kolektivne ugovore ne samo u IT, već i u drugim sektorima.
U narednih jedanaest godina izgrađen je nacionalni sindikat, koji danas ima preko pet hiljada članova, pravni je zastupnik zaposlenih u jedanaest multinacionalnih kompanija i u svakoj ima potpisan kolektivni ugovor. U pitanju je pionirski posao, jer sindikat i kolektivni ugovori o radu nikada ranije nisu postojali u rumunskom IT sektoru.
Početak SITT u Alcatel-Lucentu bio je odgovor na restrukturisanje koje je kompanija započela bez konsultacije sa radnicima. Prava radnika su morala biti zaštićena u slučaju autsorsinga, objašnjava Florentin Janku:
„Održali smo tri štrajka pre nego što smo došli do potpisivanja kolektivnog ugovora. Tri meseca smo bili kao na rolerkosteru – agonija, eksaza, pa opet agonija. Na kraju, borba je urodila plodom“.
Kolektivni ugovor o radu potpisan je 31. decembra 2009. godine. Garantovao je da će radnik raditi pod nepromenjenim uslovima nakon restrukturiranja kompanije, barem u periodu trajanja kolektivnog ugovora. Ovaj uspeh uverio je radnike u kompaniji da „određene bitke treba voditi“.
Rumunija danas ima oko 150.000 radnika u IT industiji. Više od 60% njih radi u ne više od 40-50 multinacionalnih kompanija. IT sektor ima interne podele – neki radnici su programeri, drugi su zaposleni u BPO (Business Process Outsourcing), a treća grupa radi u kol centrima.
Takođe, postoje razlike između multinacionalnih i lokalnih rumunskih IT kompanija. U poslovnom okruženju industrije informacionih tehnologija u Temišvaru snažno je prisustvo multinacionalnih kompanija, što guši lokalne start apove. IT ekosistem Kluža otvoreniji je za novoosnovana preduzeća, a multinacionalne kompanije ga često izbegavaju. Uslovi rada u Klužu znaju biti nešto bolji za zaposlene, jer korporacije ne monopolizuju tržište rada.
„Najčešće nam ljudi dolaze sami i pitaju nas kako možemo da ih podržimo“
Lakše je započeti sindikalno udruživanje u multinacionalnim kompanijama, jer je velika verovatnoća da su već upoznati sa tim pitanjem u nekim od svojih ogranaka u drugim zemljama. Ali u lokalnim rumunskim IT kompanijama je jasnije kolika je vrednost doprinosa radnika, jer je poznato koliki se prihod ostvaruje u Rumuniji. Multinacionalke imaju tendenciju da eksternalizuju profite. Dakle, ako neko želi da stekne uvdi u vrednost vlastitog rada u datoj korporaciji, mora da prouči njihove izveštaje o trgovini na berzama na kojima su oni navedeni i da uporedi podatke procenata učešća plata, indirektnih troškova i profita u ukupnom budžetu u različitim zemaljama. Zbog toga je lakše pregovarati o kolektivnim ugovorima u lokalnim kompanijama.
„Sa svakom kompanijom pregovaramo o radnom vremenu, stručnom usavršavanju, socijalnoj zaštiti, bonusima i platama. To donosi stabilnost i puno komfora za svakog radnika … Ali ovo nije posao. Sindikalizacija je građanska aktivnost…. Ne pokušavamo da ubedimo nikoga da se pridruži našem sindikatu. Najčešće nam ljudi dolaze sami i pitaju nas kako možemo da ih podržimo. Već imamo konkretna dostignuća, to se prepoznaje … 2009. godine nisam ni mogao da zamislim da će sindikalni rad da bude posao sa punim radnim vremenom. Cenimo činjenicu da smo transparentna i demokratska organizacija u kojoj članovi odlučuju o najvažnijim pitanjima. Čak i ja kao predsednik SITT imam samo jedan glas poput svakog drugog člana. Na primer, u kolektivnim pregovorima učestvuju članovi koji odlučuju o predlozima kompanije, prihvatamo li ih ili ne, ili nastavljamo da se zalažemo za bolje uslove i odredbe“, objasnio je Florentin Janku.
Janku priznaje da u početku nisu promovisali SITT kao radnički sindikat, iako on to jeste, jer su sindikati na lošem glasu u Rumuniji. Janku tvrdi da je SITT sindikat u kojem ne postoje stare loše prakse; istinski je demokratski, nezavisan i pripada radnicima.
Prema rečima predsednika SITT najviše problema imaju radnici u kol centrima. Janku kaže da ima osećaj da se ti zaposleni stalno brinu da će dobiti otkaz ako ne urade sve što menadžerima padne na pamet. Prevazilaženje tog straha će zahtevati mnogo godina.
Po Jankuovom mišljenju, neko mora da govori u ime radnika: „potreban im je način da javno progovore o uslovima u kojima rade bez da trpe sankcije zbog toga, i potrebna im je podrška. Što se tiče BPO radnika i programera – prva grupa se oseća manje sigurno, njeni pripadnici smatraju da su lakše zamenjivi, ali, s druge strane oni lakše nalaze novi posao; dok programeri, pripadnici specijalizovanije grupe, u stvari, imaju veće poteškoće u pronalaženju posla, ali imaju i izraženiji osećaj da ih je teško zameniti.“
Čak i pre ulaska u EU, neke kategorije zaposlenih u IT industriji bile su oslobođene plaćanja poreza. Socijaldemokratska vlada 2018. godine proširila je ovo izuzeće od oporezivanja. Na prvi pogled posledice su bile povoljne – 16% manje isplate državi značilo je dve mesečne plate koje je država „isplaćivala“. Ali država je takođe povećala socijalne doprinose. Kompanije su počele da primenjuju trikove, poput najave da neće podizati plate nekoliko godina, zbog oslobađanja od oporezivanja. Dakle, ova mera i njena primena nisu bez kontroverze, smatra Janku i nastavlja:
„Sindikalna aktivnost u Rumuniji i Bugarskoj svedena je na nivo [pojedinačne] kompanije, dakle nije na sektorskom nivou kao u Nemačkoj. Na nivou kompanije, 50% +1 od ukupnog broja radnika mora biti član sindikata kako bi sindikat mogao da uđe u kolektivno pregovaranje … Prvi prag je dostizanje ovog nivoa članstva. Zatim sledi pregovaranje. Na primer, u francuskoj kompaniji Atos ima 2500 zaposlenih. Prošlo je oko godinu i tri meseca dok nije potpisan sporazum. Pregovarali smo šest meseci. Bili smo na ivici štrajka.“
IT menadžeri multinacionalnih kompanija su mnogo puta pretili da će, ukoliko se osnuje sindikat, njihova kompanija napustiti Rumuniju. To nikada nije slučaj i uvek je strategija za izazivanje straha kod radnika, objašnjava Janku.
Pristup SITT-a je jednostavan – predstavnici sindikata na početku pregovora saopšte menadžerima da im mogu dati potrebno vreme za preseljenje kompanije ukoliko je njihova namera stvarna. Ali ako zapravo nemaju tu nameru, onda treba da prestanu da koristite taj argument.
Koliko će se čuti iskustvo i poruka SITT-a i Florentina Jankua i promeniti stavove u Bugarskoj? IT multinacionalke prisutniji su u Rumuniji nego u Bugarskoj. Međutim, problemi sa autsorsingom i sa kol centrima su slični. Janku želi da vidi jačanje sindikalnog organizovanja u Bugarskoj, jer rumunske multinacionalne kompanije često prete da će se preseliti u Bugarsku ako zaposleni budu tražili previše. On smatra da se posao ne radi samo za novac. Čovek treba da oseti zadovoljstvo, da oseti vrednost doprinosa svog rada, a u multinacionalnim kompanijama zaposleni često nemaju pravo da kažu: o politici poslovanja odlučuje neko ko živi u drugoj zemlji, na osnovu regionalnih interesa kompanije. U tom kontekstu, jedan od učesnika diskusije predložio je regionalizaciju sindikalnog organizovanja, čemu smo možda korak bliže nakon što je Florentin Janku podelio iskustva svog sindikata.
Sa engleskog preveo: András Juhász
