U najboljoj poziciji, prema Šangajskoj listi, Univerzitet u Beogradu je bio 2016. i 2017. godine kada se našao u prvih 300, a sada u 2026. godini ponovo je kao i u 2021. na poziciji između 501. i 600. mesta.
Vladan Čokić, naučni savetnik i član Koordinacionog odbora MASA za Mašinu analizira ne samo odnos finansija i položaja Univerziteta već ujedno i skreće pažnju da dovoljno vreme za rad omogućava kvalitetnu naučnu produkciju.
Manje vremena za naučni rad, ista očekivanja
Iz MASA podsećaju da je tokom studentskih protesta uvedena Uredba, kojom se prethodna proporcija o angažovanju 20 sati nastave i 20 sati naučnog rada nedeljno na fakultetu, preinačuje u odnos 35 sati nastave i pet sati naučnog rada.
Izmenu ocenjuju kao čisto administrativno nasilje, predviđeno da profesori, usled tadašnje blokade fakulteta sa neizvođenjem nastave, dobijaju plate samo za taj minorni deo radnog angažovanja od svega 12,5 posto naučnog rada, faktički za osminu radnog vremena.
Zbog toga je MASA tada, a i kasnije uporno postavljala pitanje kako da se realizuju međunarodni i nacionalni naučni projekti, kako da se ostvaruju master studije, doktorati i druge naučno-istraživačke aktivnosti uz svega pet naučnih sati nedeljno.
Od vlasti nisu dobili odgovor. Čokić ističe da se revanšizam režima prema članovima akademske zajednice kontinuirano sprovodi od početka studentskog protesta.
„U toj namernoj distrakciji se od akademske zajednice očekuje da ostvaruje vrhunske rezultate, dok je prozivaju oni koji čuvaju i promovišu plagijatore u svojoj administraciji.“
MASA je ukazivala na plagijarizam i podnosila prijave, ali, kako naš sagovornik navodi, „u ovom poniznom sistemu to se opstruiše”.
„To je apsurdnost akademskog rada u zemlji, gde se studenti kao buduća akademska zajednica direktno od strane vrha vlasti nazivaju teroristima i uz to vređaju i nelegalno otpuštaju profesori na fakultetima, potpomognuti uvredljivim uličnim grafitima u režiji vlasti,“ kaže Čokić.
Srž problema je, prema Čokiću, u nedovoljnom finansiranju nauke i motivaciji profesora i istraživača, što se javlja kao rezultat toga što, navodi, režim sa potpuno izokrenutim lestvicama vrednosti otvoreno nipodaštava obrazovanje.
„Da bi univerziteti u Srbiji napredovali, a članovi akademske zajednice bili pokretači napretka, potrebna je iz korena promena obrazovnog sistema sa stručnim članovima akademske zajednice, a to podrazumeva promenu vlasti i oportunih članova akademske zajednice,“ zaključuje on.
Kako priliv sredstava utiče na rangiranje Univerziteta u Beogradu?
Iz MASA ukazuju na to da povećan priliv sredstava za finansiranje naučnoistraživačkog rada direktno utiče na kvalitet rada i rangiranje na primeru Beogradskog univerziteta koji je 2016. i 2017. bio najviše rangiran u prvih 300 kao rezultat većeg ulaganja u periodu od 2011-2014.
Dodaju da treba napomenuti da su srpski istraživači iz prirodnih nauka u nepovoljnijem položaju od kolega iz zapadnih zemalja jer sa manjim budžetom projekata treba da agencijski uvoze skuplje hemikalije na koje čekaju i više meseci zbog dugotrajne nabavke i javnih tendera.
Čokić je skeptičan da će šire uključivanje naučnih institucija u privredu imati negativan trend na kvalitet naučnog istraživanja u Srbiji.
„Takođe, nije sve do naših univerziteta, jačaju i drugi strani univerziteti, povećava se konkurentnost. MASA je ukazivala da vlast hoće da dovede ovde strane univerzitete bez akreditacije, da pravi veštačke fakultete po svojim kriterijumima, i da ostrašćeno narušava integritet i autonomiju domaćih fakulteta.
Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije je sa budžetom od 420 miliona evra za period od 2011. do 2014. godine finansiralo 780 naučnih projekata čime je od početka podržalo 11.615 istraživača, a obezbeđeno je i angažovanje 1.714 mladih istraživača.
Čokić navodi da je tada izdvojeno 50 miliona evra za naučnoistraživačku opremu, a 40 miliona evra za centralizovanu nabavku potrošnog materijala i sitne opreme za naučnoistraživački rad (JUP).
Sa projektnog finansiranja se 2020. godine prešlo na institucionalno finansiranje, a da bi se obezbedilo i projektno finansiranje osniva se Fond za nauku koji je do sada (2020-2026) kroz sedam Programa finansirao 553 projekata uključivši preko 3400 istraživača na zvaničnoj stranici Fonda za nauku. Takođe, istraživanje u Srbiji finansira se kroz evropske projekte, do kraja 2020. godine za 376 projekata dodeljeno je 121,2 miliona evra, što premašuje nacionalno učešće u programu Horizon 2020, u koje je izdvojeno 94 miliona za sedam godina učešća.
Doprinos Evropske unije kroz program Horizon 2020 povećan je za 84 posto u poređenju sa prethodnim programom finansiranja Evropske unije za istraživanje i inovacije (2007-2013) – Okvirni program 7 (FP7).
MASA je ukazivala na istraživački kapacitet naše dijaspore i potrebe za organizovanim povezivanjem. Iz priloženog se da videti da povećan priliv sredstava za finasniranje naučnoistraživačkog rada direktno utiče na kvalitet rada i rangiranje na primeru Beogradskog univerziteta koji je 2016/2017. bio najviše rangiran u prvih 300 kao rezultat većeg ulaganja u periodu od 2011-2014.
Sa uvođenjem Fonda za nauku od 2019, napredak na Šangajskoj listi Univerziteta u Beogradu se osetio tek u 2023. godini. Međutim, objašnjava Čokić, obustava ili simbolično finansiranje u 2024. iz Fonda za nauku se odrazilo na dalje niže pozicioniranje Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi.
Podsećamo, vlast u Srbiji danima unazad pokušava da pad na Šangajskoj listi pripiše posledicama prošlogodišnjih blokada fakulteta i za to optužuje pojedince poput rektora Univerziteta u Beogradu, o čemu smo juče pisali.
M.P.
