Na konferenciji „Da li je moguće stvarati umetnost revolucionarno?“, koju organizuje udruženje KURS, biće predstavljene analize različitih aspekata kulturne delatnosti i njene sprege sa revolucionarnim zbivanjima.
Program se održava u Beogradu u AKUD Branko Krsmanović u Balkanskoj ulici br. 4. Tokom dva dana, u utorak 10. oktobra i sredu 11. oktobra, oba dana od 18h, svoja istraživanja će predstaviti: Vida Knežević (članica Kontekst kolektiva i kourednica Mašine), Gal Kirn, Miklavž Komelj, članice zagrebačkog kustoskog kolektiva BLOK – Ivana Hanaček, Ana Kutleša i Vesna Vuković, kao i Miloš Miletić i Mirjana Radovanović iz udruženja Kurs.
Program će otvoriti Gal Kirn svojim izlaganjem o Ejzenštajnu, Vertovu i Medvedkinu, tri reditelja aktivna tokom ranog perioda sovjetskog filma. Analizirajući način proizvodnje, distribucije i inovacije u procesu montaže u filmovima Kirn pokazuje kako ta tri autora nisu menjali samo filmsku umetnost već učestvovali i u promeni društvene paradigme.
Prvog dana konferencije biće predstavljeno i istraživanje o zagrebačkoj umetničkoj grupi Zemlja, koja je delovala tokom tridesetih godina prošlog veka. Članice BLOK-a, koje su uradile ovo istraživanje, osim važnosti kolektivnog umetničkog rada ističu i ideološku izgradnju i opredeljenje jednog dela Zemljaša, koji su u velikoj meri bili definisani kroz vezu sa Komunističkom partijom Jugoslavije.
Izlaganjem Miklavža Komelja o jugoslovenskim nadrealistima započeće drugi dan konferencije. U svom istraživanju Komelj pokazuje koliko je nadrealistički pokret na tlu Kraljevine Jugoslavije imao uticaja u kreiranju revolucionarnih zbivanja i stvaranju socijalističkog društvenog uređenja.
Vida Knežević će govoriti o beogradskoj umetničkoj sceni tridesetih godina XX veka, sa fokusom na politiku i aktivnosti umetničke grupe Život. Zbog veza koje su članovi ove grupe imali sa KPJ njihov rad je bio ilegalan usled čega je ostalo malo arhivskog materijala o njihovom radu. Međutim, moguće je pratiti različite aktivnosti koja su se dešavala kroz dostupne legalne kanale, a u kojima su umetnici grupe Život unosili svoja leva politička shvatanja što će svoje ishodište imati u NOB-u i institucijama nove federativne Jugoslavije.
Konferenciju će zatvoriti izlaganje Mirjane Radovanović i Miloša Miletića (KURS) koji će predstaviti svoje istraživanje o kulturnoj delatnosti u okvirima Narodno oslobodilačkog pokreta. Ova analiza je ujedno i nastavak rada na temi koju su autori otvorili u okviru publikacije „Lekcije o odbrani: Prilozi za analizu kulturne delatnosti NOP-a“. Fokus ovogodišnjeg istraživanja je na periodu nakon Drugog zasedanja AVNOJ-a kada polje kulture dobija prve zakonske okvire i polako dobija obrise svog razvoja tokom socijalističke Jugoslavije.
Istraživanja koja su sproveli učesnici i učesnice ovog programa biće publikovana u zborniku čije se objavljivanje očekuje tokom ove sedmice.
