Praznik demokratije, iliti izbori u Kosjeriću i Zaječaru završeni su tesnom pobedom liste Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.
Ipak, ukoliko se pogledna stanje na terenu, što tokom izbornog dana, što i dobrano pre, sama ta pobeda se može okarakterisati kao – pirova. No, osmi jun je prošao, opozicija i studenti su Gradskim izbornim komisijama dostavali prigovore – u Zaječaru se tražilo potpuno ponavljanje izbora, u Kosjeriću obaranje jednog biračkog mesta – koji su, naposletku, odbijeni.
Nedeljkov u razgovoru za Mašinu objašnjava da je krucijalno da javnost razume da je minuli izborni proces bio loš, odnosno da se po prvi put svedočilo novim mehanizmima. Kako kaže, ta činjenica govori da su izbori u Zaječaru i Kosjerići bili, barem kada je u pitanju demokratski proces, lošiji od prethodnih izbora koje je CRTA posmatrala.
„Sve one stvari koje su domaći posmatrači CRTE, odnosno ODIHRA, identifikovali u dugoročnom posmatranju izbornog dana u 2023. i 2024. godine, i onda na osnovu tih nalaza dali preporuke Vladi Srbije, sve te stvari su se ponovo dešavale na terenu. Imamo izborni inženjering koji se tiče broja lista na listićima, to onda znači brojem ljudi u izbornim komisijama, brojem ljudi u biračkim odborima, broj glasova kojima je potrebno da imate većinu da donosite odluke u nekim postupcima. Imamo naznake problema sa biračkim spiskom, ponovo. Imamo svedočenje ljudi koji govore o tome da postoje pozivi za glasanje licima koje nikada nisu do tada živeli na tim adresama. Naravno, imali smo i zlopotrebu javnih resursa, kao i zloupotrebu medijskog okruženja”, rekao je Nedeljkov.
On napominje da je CRTA zabeležila tokom poslednje tri nedelje izborne kampanje 90 pojavljivanja najviših državnih funkcionera u ove dva mesta. Kako dodaje, jedna trećina svih aktivnosti javnih funkcionera se desilo u ova dva mala mesta, i to baš u jeku kampanje.
„I u tom smislu, opozicija, odnosno istinska opozicija, je praktično trčala ove izbore protiv jednog zarobljenog, kriminalizovanog državnog aparata, a ne političke stranke. I naravno, ono što je ključna stvar jesu pritisci, zastrašivanja i ucene ljudi sa kupovinom glasova, dakle krivičnim delima koje se dešavaju u procesu pre izbornog dana. Još jedan deo u inženjeringu koji smo shvatili je to da su postojale paraposmatračke misije, što je poseban vid problema. Jer, mi smo na taj način u stvari dobili vaninstitucionalno rukovođenje procesom sprovođenja izbora na biračkom mestu i utvrđivanju rezultata na biračkim mestima, i to je jedna nova okolnost koju do sada nismo imali”, izjavio je Nedeljkov.
Takođe, programski direktor CRTE podseća da se tek sada vidi naznaka da će se potencijalno tužilaštvo uključiti u ovaj proces, ali prema njemu je to sasvim nepravovremeno, te je upravo takvo postupanje institucija doprinelo očuvanju kulture nekažnjivosti.
Izborni dan: Praznik policijske države
Nedeljkov dalje navodi da je, kada je u pitanju sam izborni dan, u suštini zavladalo jedno opsadno stanje ispred biračkih mesta koje je praćeno prisutstvom velikog broja ljudi.
„S jedne strane, različite grupe građana koje su najavile da će svojim prisutstvom da utiču na sprečavanje činjenja krivičnih dela. S druge strane, imamo neidentifikovane grupe ljudi koji su se u nekih situacijama lažno predstavljali kao policija, a nekada kao članovi izborne komisije, a nekada se nisu uopšte predstavljali. Pored tih neidentifikovanih grupa imamo veliko prisustvu policije, uključujući žendarmerije. U tom smislu, ako govorimo o izborima kao prazniku demokratije, Kosjerić i Zajačar mogu da se nazovu praznik policijske države”, smatra Nedeljkov.
Dalje, on navodi da je broj nepravilnosti koje je CRTA uočila u Kosjeriću, odnosno njihov intenzitet unutar biračkih mesta nije bio toliko velik. S Zaječarom je, pak, druga priča.
„To su uglavnom bili izolovani slučajevi, blažeg intenziteta. Ali, u Zaječaru smo uočili čak 32 različita tipa nepravilnosti na 19 procenata biračkih mesta. Ta vrsta i taj obim nepravilnosti u načelu govori da ti rezultati ne održavaju volju birača. U Kosjeriću, iako je celokupna atmosfera ukazivala da ti izbori nisu niti fer, niti slobodni, niti demokratski, rezultate izbora nismo mogli da okarakterišemo kao neregularne”, kaže Nedeljkov.
Pouke: Mora više
Što se tiče samih pouka koje se mogu izvući nakon osmog juna, Nedeljkov naglašava da je potreban još veći udruženi rad svih društvenih aktera. Naposletku, kako kaže, izbori moraju da budu mesto na kome se brani smenjivost vlasti kao ključni demokratski princip.
„To znači da energija koja je pokazana prvenstveno u Kosjeriću, ali i u Zaječaru, nije dovoljna. Potrebno je više saradnje, više pripremljenosti, više obučenih i ljudi, ali i članova biračkih odbora. To je nivo spremnosti koji je neophodan i aktivistima koji učestvuju u ovoj trci. Oni su u veoma teškoj poziciji, svi oni, jer oni trče utakmicu u vrlo neravnopravnim uslovima, u uslovima u kojim su njima vezane i ruke i noge. I sve vreme ih, u prenesenom značenju, udaraju i tuku, i verbalno i fizički. I to je sad okolnost koja je svakako otežavajuća”, smatra Nedeljkov.
Za kraj, on ukazuje da je veoma važno da deo javnosti koji želi slobodne i demokratske izbore svojim znanjem, vremenom i resursima pomogne tokom izbora, kao jedinog mesta u kome treba da se vidi u kom pravcu zemlja treba da ide.
„Činjenica je da su izborni uslovili loši, činjenica je da ne postoji spremnost sa strane vlasti da unapređuje izborne uslove. I tom na sve govori da će izbori morati da se bore u takvim uslovima”, zaključuje Nedeljkov.
M.B.
