Povodom najavljenog iseljavanja i zatvaranja Kulturnog centra Magacin u Kraljevića Marka 4 u Beogradu, juče su se okupile brojne organizacije i pojedinci i pojedinke sa idejom da se javnosti predstavi važnost očuvanja ovog prostora.
Usled hroničnog nedostatka prostorne infrastrukture Grad Beograd je 2007. godine na inicijativu Druge scene, a uz posredovanje Doma omladine Beograda, nekadašnji magacinski prostor izdavačke kuće Nolit dodelio na korišćenje organizacijama nezavisne kulturno-umetničke scene. Od tada ovaj prostor funkcioniše kao otvoreni prostor za umetnička udruženja, neformalne grupe, aktivističke kolektive kao i za sve druge kojima je ovakav prostor potreban za rad ili predstavljanje.
Usled decenijskog odbijanja gradskih vlasti i Doma omladine da se pravno reguliše status njegovih korisnika pretnje da će Magacin biti zatvoren ili iskorišćen u komercijalne svrhe su postale konstantna prepreka razvoju ovog prostora.
Poslednja u nizu pretnji po opstanak Magacina desila se nedavno kada je dopisom najavljeno povlačenje Doma omladine iz ovog prostora, uz zahtev da se organizacije koje ga trenutno koriste isele iz prostora u roku od petnaest dana.
O tome koliko je Magacin značajan za ovdašnju kulturnu i umetničku scenu govore podaci da je samo tokom 2016. godine ovaj prostor koristilo preko 60 organizacija i pojedinaca i pojedinki, ne računajući one koji koriste kancelarijske prostorije na svakodnevnom nivou.
Na inicijativu Nezavisne kulturne scene Srbije 2015. godine predstavljen je novi model funkcionisanja Magacina koji je uključio princip otvorenog kalendara, zasnovanog na principu dostupnosti. Prostor funkcioniše samoorganizovanjem korisnika koji se staraju kako o programima tako i o prostornoj infrastrukturi. Samo od početka funkcionisanja otvorenog kalendara do danas u plesnoj sali je održano 980 proba, u kancelarijama je održano 106 sastanaka, u centralnom prostoru su realizovana 462 događaja, a Ilegalni bioskop je imao 122 projekcije filmova.
Jučerašnjim događajem, održanim pod parolom „Sačuvajmo Magacin“, Nezavisna kulturna scena Srbije i druge organizacije koje cirkulišu u ovom prostoru žele da poruče da se borba za otvoreni i dostupan prostor za nekomercijalnu, istraživačku, eksperimentalnu, kritičku kulturnu produkciju nastavlja.
Osim obnovljenih pritisaka za iseljenem, značajna je i činjenica da se Magacin nalazi u sred džentrifikovanog dela grada, neposredno pored projekta „Beograd na vodi“. Time, osim što predstavlja odupiranje kreativnim industrijama, komercijalizaciji i komodifikaciji kulture, Magacin može postati i jedna od značajnih tački otpora daljem razvoju projekta „Beograd na vodi“.
