Nakon što su razvejane zablude da ugljen-dioksid iz atmosfere može da pokupi drveće koje bismo sadili razbacivanjem semena iz aviona – što je bila zabavna za zamisliti, ali potpuno neostvariva ideja jer svako mlado drvo zahteva zalivanje i negu – na red su došle ozbiljnije dileme. Da li bi ozelenjavanje uopšte moglo da spasi „plavu planetu”?
Naime, brojni naučnici i aktivisti sve glasnije tvrde da su nove šume manje uspešne u zarobljavanju gasova staklene bašte nego stare, zahtevajući da se više napora i novca uloži u smanjivanje seče postojećih šuma nego u sadnju novog drveća.
Sve je izvesnije i da takozvani „carbon offseting”, koji se izvodi i putem sadnje šuma, ne radi posao. Ne može reći da za to nije bilo signala i ranije – svaka kanta benzina na kojoj piše da je proizvod ugljenično neutralan je, recimo, izazivala nevericu, podsmeh (i puno mimova).
Kuća uvek dobija?
Za one koji su propustili mimove: karbon ofseting je sistem koji dozvoljava poslovnim subjektima, uglavnom kompanijama, koje su odgovorne za emitovanje gasova staklene bašte (GHG) da smanje broj negativnih poena (i loš publicitet) na svojoj „ličnoj karti” time što će uložiti u projekte koji smanjuju ispuštanje GHG gasova u atmosferu ili ih prikupljaju. Recimo, u održive izvore energije ili u sađenje drveća.
Proteklih meseci je više studija pokazalo da karbon ofseting ne radi posao (osim ako se pod željenim rezultatima ne podrazumeva greenwashing) jer se uglavnom preuveličava sposobnost mladih šuma da upiju ugljen-dioksid i druge GHG gasove. Da se vratimo na tačku jedan: mlade šume, a naročito monokulture drveća koje brzo raste (poput kod nas opravdano ozloglašenih plantaža klonske topole), a koje se sadi i zbog karbon ofsetinga i zbog drvne industrije, nisu ni izbliza toliko uspešne u upijanju otrova koliko razrađeni, komplikovani ekosistemi koje predstavljaju stare šume.
A kad smo kod ekosistema, ne začuđuje podatak da sadnja novih šuma – dakle, pojedinačnog drveća oko kojih, ako stigne, tek treba da se razvije čitava zajednica drugih biljaka, životinja i gljiva – loše utiče na biodiverzitet. Onaj biodiverzitet kog smo pola „pojeli” samo od početka osamdesetih (od kada je nestalo u proseku dve trećine populacija divljih biljnih i životinjskih vrsta).
U sistemu u kom „kuća” hazardnog kapitalizma „uvek dobija” – naša zajednička kuća i sadnjom drveća, ako su to monokulture, gubi.
Prestanite da sadite drveće?
Kritikovanju sadnje novih šuma pridružio se i naučnik čiji tim je ne tako davno uspeo da pokrene projekte sađenja velikih razmera. „Prestanite da sadite, kaže tip koji je nadahnuo svet da posadi trilion stabala”, sažima njegov novi pristup klikbejt naslov časopisa Wired.
Istina je bliže tome da Tomas Krauter (Thomas Crowther) sa ciriškog ETH danas zagovara veći oprez i promišljenosti u oblasti reforestacije, što je demonstrirao u obraćanju na COP28 devetog decembra.
Zašto je važno šta Krauter misli? Pa, njegova laboratorija na švajcarskom državnom institutu za tehnologiju, ETH u Cirihu (sa kojim sarađuje i nekoliko beogradskih fakulteta) je 2019. utvrdila da na Zemlji ima mesta za dodatnih 1,2 triliona stabala koja bi, prema istom istraživanju mogla usisati čak dvije trećine ugljeničnih gasova koji su ljudi dosad emitovali u atmosferu, piše the Wired. Ovo istraživanje je postuliralo tezu da je globalna obnova drveća najučinkovitije poznato rešenje za klimatske promene.
„Ovo naizgled jednostavno klimatsko rešenje je podstaklo ‘ludilo’ za sadnjom drveća među preduzećima i državnicima željnim toga da poboljšaju svoje zelene akreditive bez stvarnog smanjenja ugljeničnih emisija, od Shella do Donalda Trumpa”, piše isti portal. Kako se dodaje, ista studija je odmah izazvala i niz kritika od strane naučnika koji su tvrdili da je Krauterova studija značajno precenila površinu pogodnu za obnovu šuma i količinu ugljenika koju bi nove šume mogle da upiju. (Autori studije su kasnije su ispravili rad kako bi rekli da je obnavljanje stabala samo “jedno od najefikasnijih” rešenja i da bi moglo da usisati najviše jednu trećinu atmosferskog ugljenika, uz velike neizvesnosti u pogledu rezultata).
„Ugljenično neutralna nafta”, kako to maštovito zvuči
Sam Krauter je izjavi da je njegova poruka pogrešno protumačena, a u novembru 2023. je kao glavni autor tima od 200 naučnika objavio nijansiraniji rad koji pokazuje da očuvanje postojećih šuma može imati veći uticaj na klimu nego sadnja drveća. Upravo rezultate ove studije je predstavio na COP28, sa namerom da se, kako je rekao „usprotivi greenwashingu”:
„Obustaviti greenwashing ne znači prestanak ulaganja u prirodu”, konstatovao je: „To znači raditi to kako treba. To znači raspodelu bogatstva domorodačkom stanovništvu i poljoprivrednicima i zajednicama koje žive s bioraznolikošću”.
The Wired naglašava da su svega nekoliko minuta nakon ovog izlaganja predstavnici Ujedinjenih arapskih emirata izašli za govornicu da se pohvale time da su posadili skoro polovinu od 100 miliona mangrova koje planiraju da posade do 2030, dok istovremeno državna naftna kompanija UAE (čiji predsednik je, bizarno, predsedavao ovogodišnjim COP-om) ima najveće planove za širenje delatnosti od svih naftnih kompanija na svetu. Ugljenično neutralna nafta, kako to maštovito zvuči.
Novi podaci, naglašavaju naučnici, ne znači da ne treba pošumljavati. Kada se osvrnemo na domaći teren, to nikako na znači da mreža Pošumimo Vojvodinu ili Studenac ne treba da nastave sa sadnjom i obnavljanjem šuma – ali svakako daje razlog da se dodatno zabrinemo kada je o uništavanju postojećih šuma na Zlatiboru, Tari, Goliji, Goču, Zlataru ili Homolju reč.
I.K.
