„Družba“, što znači „prijateljstvo“ na ruskom, počinje u Rusiji i prolazi kroz Ukrajinu, Belorusiju, Poljsku, Mađarsku, Slovačku, Češku i Nemačku, a izgrađena je 1964. godine. Devedeset odsto mađarskih potreba za naftom snabdeva se putem naftovoda „Družba“. Uprkos politici EU da se članice odriču ruske energetike, Mađarska već godinama predstavlja trn u oku Briselu. Više puta je blokirala, odlagala ili oslabila pakete sankcija i dobija izuzetke za nastavak snabdevanja ruskim energentima.
Sijarto se u obraćanju suprotstavio cilju Evropske unije da se Rusija izoluje. „To bi svakako pogoršalo situaciju energetske bezbednosti u ovom regionu, tako da što je više ruta i naftovoda, više izvora, to je bolje. To nije nikakva posebna nauka, to je veoma lako razumeti“, rekao je Sijarto.
U tom duhu, Sijarto je aludirao na to da američke sankcije NIS-u dokazuju opasnost zavisnosti od jednog izvora energije. JANAF-ov naftovod iz Hrvatske trenutno je jedini izvor nafte za Srbiju.
Mađarski ministar je naveo da se dogovorio sa ministarkom rudarstva i energetike Dubravkom Đedović o potpisivanju međuvladinog sporazuma koji će uključivati izgradnju novog naftovoda između Srbije i Mađarske.
Kupovinom ruskog udela u NIS-u, mađarska kompanija bi takođe stekla vlasništvo nad naftnom rafinerijom i veći uticaj na energetsku politiku, kako u Srbiji, tako i u Slovačkoj. „Mi smo tri zemlje bez izlaza na more, tri zemlje koje nisu među onima koje imaju najveća naftna nalazišta u svetu, da blago kažem, i ta naša mana će sada biti uveliko umanjena takvim integrisanim delovanjem tri tržišta“, kazao je mađarski ministar.
Sporazumu o kupovini NIS-a neće imati pristup građani Srbije, već američka agencija Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC). Ako SAD odobre kupovinu NIS-a od strane Mađarske, NIS će dobiti konačnu licencu koja će mu omogućiti da nastavi preradu nafte, uvoz sirove nafte i sprovođenje finansijskih transakcija. Rok za postizanje dogovora je 24. mart.
A.M.
