„Kompanija NIS obaveštava javnost da kompaniji do sada nije produžena posebna licenca Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država, koja omogućava nesmetano operativno poslovanje“, stoji u saopštenju objavljenom jutros u šest časova.
Kako se dodaje, od trenutka listiranja kompanije na SDN (Specially Designated Nationals) listi u januaru, NIS pažljivo prati situaciju i nastoji da prilagodi svoje poslovanje novonastalim okolnostima. Prioriteti, tvrde iz NIS-a, ostaju redovno snabdevanje domaćeg tržišta naftnim derivata, kao i očuvanje socijalne stabilnosti zaposlenih.
Kompanija je navela da je obezbedila dovoljne zalihe nafte za preradu u ovom trenutku, dok su benzinske stanice uredno snabdevene svim vrstama naftnih derivata.
„U slučaju prestanka funkcionisanja inostranih platnih kartica (Master card, Visa), plaćanje na benzinskim stanicama će biti moguće domaćom ’Dina’ karticom, gotovinom, kao i metodom ’IPS pokaži’. Korišćenje i plaćanje ’Sa nama na putu’, Agro i Taksi karticama će biti dostupno bez prekida. Što se tiče veleprodaje, takođe je obezbeđen nesmetani platni promet u dinarima i NIS sa svoje strane ostaje pouzdan partner i spreman da ispuni sve ugovorne obaveze prema poslovnim partnerima, uključujući korporativne klijente i velike kupce. Platne kartice korporativnih kupaca funkcionišu nesmetano“, dodaje NIS.
Napominje se da u saradnji sa partnerima, Vladom Republike Srbije i akcionarima, NIS radi na prevazilaženju ove situacije.
NIS nastavlja saradnju i sa Ministarstvom finansija SAD na zahtevu za uklanjanje sa SDN liste koji je kompanija inicijalno podnela 14. marta, a dopunila 28. septembra tekuće godine. Delistiranje predstavlja dugotrajan i kompleksan proces.
Ističe se da Kompanija nastavlja da pažljivo prati aktuelnu situaciju i o svim novim okolnostima koje mogu uticati na poslovanje NIS će blagovremeno obavestiti javnost.
Direktorka maloprodaje: NIS spremno dočekao sankcije i ima dovoljno zaliha, nema razloga za paniku
Direktorka Departmana za maloprodaju kompanije NIS, Bojana Radojević, izjavila je da je Naftna industrija Srbije spremno dočekala američke sankcije koje su stupile na snagu, da je obezbeđeno dovoljno zaliha naftnih derivata i sirove nafte, i poručila da nema razloga za paniku niti za stvaranje redova na pumpama.
„Naše benzinske stanice su optimalno snabdevene svim vrstama naftnih derivata, imamo dovoljne količine zaliha, a kompanija se potrudila i da obezbedi dovoljne količine sirove nafte, što je izuzetno važno za dalju proizvodnju“, rekla je Radojević za agenciju Tanjug.
Ona je poručila građanima da nema razloga za paniku niti potrebe da gube vreme čekajući u redovima.
„Prodaja se odvija kao u redovnom režimu. Ne postoje nikakva ograničenja u količinama koje građani mogu da preuzmu, tako da nema potrebe da stvaraju zalihe. Snabdevanje će biti uredno i u narednom periodu“, istakla je Radojević.
Profesorka Popović: Svaki normalan predsednik bi napravio novu, domaću kompaniju
Kako je za N1 ocenila profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji Danica Popović, sankcije NIS-u nisu mogle da se spreče, jer su u pitanju velika svetska pitanja. Ipak, po njoj, postojale su alternative.
„Međutim, mi smo mogli da nađemo drugi put i način kako da se snabdevamo naftom. Kada bi se rusko ućešće u NIS-u smanjilo ne bi bilo sankcija. Ali veliki je problem što Rusi to neće. Za nas bi bilo najbolje i da se napravila nacionalizacija NIS-a, čak i da bude fiktivno naša firma. Ali ni to nije bilo moguće. Suština je, da kada je reč o NIS-u, Aleksandar Vučić se o tome ništa ne pita, već Rusi i Amerikanci. Pa i da je Ajnštajn na njegovom mestu, i on bi bio u toj priči mali igrač“, rekla je Popović.
Na izjave predsednika Srbije da u vezi sa sankcijama NIS-u nije ni kriv, ni dužan, profesorka se, pak, ne slaže.
„Vučić je i kriv i dužan. Znajući da nije sila koja se može suprostaviti ni Rusima ni Amerikancima, mogao je da napravi novu, domaću kompaniju. Od kada je počeo rat u Ukrajini, svaki normalan predsednik bi bio zabrinut kako će se snabdevati i napravio bi domaću kompaniju. Ali u ovoj zemlji se uvek sve rešava u poslednjem trenutku. Ali kada se zna da ništa ne zavisi od Srbije trebalo je napraviti domaću kompaniju, za koju je potrebno tri milijarde dolara, a koja bi se povezala sa nekom kompanijom koja je već prisutna na našem tržištu i to ne bi bio problem. Tri milijarde evra nije veliki novac ako znamo da se za ceo EXPO daje 18 milijardi“, navela je Popović.
Naposletku, profesorka Popović ističe da su sankcije uperene protiv NIS-a zapravo sankcije ruskoj firmi, a ne Srbiji.
„Srbija nije dobila sankcije. To što imamo 30 učešća u NIS-u je ništa. Konsekvence će biti takve da NIS neće moći da trguje preko zvaničnih kanala, kao ni sa jednom drugom firmom koja bi preko NIS-a mogla da snabdeva Srbiju. Neće ni jedna banka raditi sa NIS-om kako ne bi dobila sekundarne sankcije. Zato će nama u Srbiji stvari da se iskomplikuju veoma, nafta i gas će poskupeti, porašće inflacija. Tog trenutka kada poraste inflacija vlast dobija alibi da napravi još veću inflaciju. Kada inflacija skoči u tom trenutku svi osiromaše, i kada svi osiromaše a vlast doda određenu količinu novca, stvaraju se novi bogataši, tajkuni, dolazi do novog rušenja institucija ako ih je uopšte više moguće urušiti. Ne slede nam ni lepa ni dobra vremena. Svaka inflacija iznad 7, 8 odsto je za nas pogubna jer naša stopa rasta pada i umesto četiri biće dva ili jedan odsto. I to nikome ništa ne obećava“, objašnjava Popović.
Za kraj dodaje i da ne mora nužno doći do nestašice energenata, da će nafta moći da se nabavi, ali da će sveukupna atomosfera dovesti do porasta cena.
„Svako ko bude prodava prodavaće je za veću cenu. Ne slede nam dobri trenuci“, zaključila je profesorka Danica Popović.
Prodaja?
Prema pisanju Danasa, sankcije NIS-u prouzrokovaće veliki negativan uticaj na ekonomiju zemlje, te dovesti do usporavanja privrednog rasta.
U tekstu koji je objavljen pre zvaničnog stupanja na snagu sankcije, navodi se da bi eventualni zastoj proizvodnje u NIS-u uticao na pad industrijske proizvodnje, u kojoj ta kompanija učestvuje sa oko sedam odsto, zatim na smanjenje uplata doprinosa radnika i smanjenje broja zaposlenih kojih u NIS-u ima oko 13.000.
Referišući se u tekstu na analizu iz časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), dalje se navodi da je situacija oko NIS-a verovatno najveći kratkoročni rizik za industriju Srbije.
„Razlog zašto je njegovo rešavanje toliko bitno leži u njegovoj sistemskoj važnosti za celokupnu privredu. Kako bi se proizvodnja potpuno stabilizovala, bilo bi dobro što pre doći do trajnog rešenja. Ono ne znači nužno promenu vlasništva (iako je to jedna od opcija)“, piše u novom broju MAT-a.
Dalje istuču da rešenje podrazumeva stvaranje takvog pravnog i vlasničkog okvira NIS-a koji će omogućiti kompaniji normalan rad, uz istovremeno poštovanje režima međunarodnih sankcija. Neizvesnost oko sankcija NIS-u već se direktno odražava na poslovanje ove komapanije, ukazuju iz MAT-a.
Iz MAT-a se nadaju da će do trajnog rešenja ubrzo doći, a da se ono možda krije u kretanju zaliha. Objašnjavaju da su one u proizvodnji koksa i derivata nafte poslednjih meseci osetno niže u odnosu na uporedivi period i prethodne tri godine.
„Ovakva ’strateška optimizacija zaliha’ u nekoj kompaniji koja je predmet primorane akvizicije se, po pravilu, sprovodi neposredno pred prodaju“, ukazuju autori MAT-a.
Ističu da su zalihe likvidni deo aktive koji se brzo pretvara u gotovinu, jer postojeći vlasnici uvek radije isplaćuju gotovinu sebi pre nego što kompaniju preuzme novi vlasnik. Pritom, piše u časopisu MAT-a, na taj način je moguće poboljšati novčani tok i trenutni bilans stanja kako bi kompanija izgledala privlačnija u pregovorima.
M.B.
