U Srbiji od 1992. godine ne postoje specijalizovani radni sudovi što decenijama velikom broju radnika i radnica otežava ostvarivanje prava i otvara prostor za generalno smanjivanje nivoa radnih prava. Trenutno su za radne sporove zaduženi osnovni sudovi koji su preopterećeni što dovodi do višegodišnjeg razvlačenja procesa što nikome ne odgovara, a naročito je teško za radnike koji upravo na sudovima pokušavaju da izvuku neisplaćene zarade.
Ponovno uspostavljanje radnih sudova u Srbiji je moguće, a jedan od modela, koji smo nedavno predstavili na Mašini, su predložili Mario Reljanović i Jovana Misailović iz Instuta za uporedno pravo.
Za formiranje radnih sudova dugi niz godina se zalaže i Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS). U ovom sidnikatu smatraju da bi se na taj način ubrzali sudski postupci u sporovima iz radnih odnosa, što bi istovremeno uticalo i da se delimično poboljšaju radna prava.
„S obzirom da poslodavci znaju koliko dugo traju radni sporovi, koliko je to iscrpljujuće za radnike, da nisu svi članovi sindikata koje besplatno zastupaju naši pravnici, te da radnici nemaju finasijskih mogućnosti da angažuju advokate, sve to poslodavci koriste i krše zakonom propisana prava radnika, jer su svesni da mnogi od radnika neće da pokrenu sudski postupak iz navedenih razloga“, kaže za Mašinu Melanija Petač, pravnica SSSS-a.
Naša sagovornica podseća da je članom 438. Zakona o parničnom postupku regulisano da u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja radnih sporova, ali i da se to nažalost u praksi ne dešava. Tako započinju mučni procesi koji traju godinama, a na osnovu iskustva zastupanja radnika Petač je pokušala da nam predstavi tok jednog radnog spora:
„Iz naše prakse situacija je takva da prvostepeni sud zakazuje ročišta na otprilike devet meseci, te prvostepeni postupak traje otprilike oko pet godina. Zatim se čeka presuda oko tri do četiri meseca. Nakon toga ide žalba, pa odgovor na žalbu, što zahteva još minimum oko tri meseca. Nakon toga žalba ide na Apelacioni sud, kao drugostepeni. Na Apelacionom sudu je potrebno da prođe još minimum oko godinu i po dana, pa tek nakon toga Apelacioni sud donosi presudu, kojom uglavnom vraća ceo postupak prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Sada pred prvostepenim sudom počinje ponovni postupak, koji zavisno od naloga Apelacionog suda može da potraje opet oko dve do tri godine, možda i više. Kada se okonča prvostepeni postupak, presuda se obično čeka oko dva meseca. Nakon toga, opet imate pravo na žalbu Apelacionom sudu, kod koga se ponovo čeka oko godinu i po dana. Sada Apelacioni sud donosi konačnu presudu. Kada je doneta konačna presuda, ona postaje pravnosnažna. Tek kada je presuda postala pravnosnažna i izvršna, može se pristupiti izvršenju presude. To bi u najkraćem bio postupak, iz koga možete sami zaključiti koliko je godina potrebno da bi se radni spor pred sudom okončao“, navodi Petač za Mašinu.
Petač je kao zastupnica članova sindikata na sudu vodila radne sporove koji su kako nam kaže: „trajali od šest do čak dvanaest godina“.
„Možete samo da zamislite kako je radnicima koji su prinuđeni da vode radni spor. Treba istrajati ovolike godine, neki čak i bez plate i osnovnih sredstava za izdržavanje svojih porodica.“
Portal Mašina će nastaviti da prati stavove svih relevantnih aktera o temi radnih sudova.
M.M.
