Prošlo je 28 godina od kako je porodica Barbalić proterana iz svog doma u Zemunu. Dok su oni bili van grada u njihov stan su se preko noći uselili funkcioneri tadašnje Srpske radikalne stranke. Kako bi ovaj čin opravdali i osigurali radikali su posegli za svojim standardnim šovinističkim arsenalom – Barbalići su bili hrvati, a svi koji su stali u njihovu odbranu su proglašeni za ustaše. Preuzimanje stana je predstavljeno kao oslobođenje Zemuna od stranih elemenata i njihovih lokalnih pomagača.
Šešelj i Vučić su tada uspeli u svojoj nameri, i gotovo tri decenije kasnije slučaj još uvek čeka svoj pravni epilog pred međunarodnim sudovima. I ne bismo se danas podsećali na proterivanje Barbalića iz Zemuna da isti ljudi ponovo ne prete građanima Zemuna.
„Ukoliko nadležni organi i dalje budu ignorisali ovo ustaško divljanje i upozorenje srpskih radikala, četnički vojvoda Vojislav Šešelj organizovaće sa srpskim četnicima uklanjanje barikada, jer narod u Zemunu više ne želi da trpi teror zemunskih ustašoida“, stoji u saopštenju Srpske radikalne stranke.
Očekivano, njegov učenik se brže bolje i sam uhvatio pretnje, kao nekada gajbe piva, a sve da se ostareli master ne bi previše cimao. „Video sam da je (Vojislav) Šešelj dao nekakav rok. Neće dočekati taj rok, tako da mu se ne muče ljudi i ne spremaju za ta čuda – ranije ćemo to da počistimo“, poručio je Aleksandar Vučić juče iz Jagodine.
Blokada u centru Zemuna je započeta 29. juna, dan nakon velikog protesta nakon kojeg su privedeni i studenti Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna koji su pozvali građane da im se pridruže u borbi „decentralizovanim kontrolisanim haosom“. Blokada Avijatičarskog trga i prelazak preko pešačkih prelaza na raskrsnici kod OŠ „Svetozar Miletić“ i u Karađorđevoj ulici su vrlo brzo postali primer građanske neposlušnosti koji su sledili mnogi zborovi građana kako bi započeli blokade u svojim opštinama.
Građani Zemuna, koje predstavnici režima nazivaju ustašama, su se hrabrim i kreativnim držanjem svojih blokada prethodnih dana istakli kao jedna od svetlih tačaka građanskog bunta koji se razvija od pada nadstrešnice u Novom Sadu. A upravo to što je ta barikada postala simbol otpora režimu je i čini nezgodnom i „teškom“ za rušenje.
Policija je svoje snage usmerila na druge lokacije svesna da bi direktna konfrontacija sa građanima u „ulici Slobode“, kako su blokiranu Glavnu ulicu počeli da zovu Zemunci i Zemunke, potencijalno dovela do dodatnog revolta. Zato je bilo potrebno prvo uključiti prethodnicu koja bi pripremila teren – pa tako Šešelj izvlači svoje buđave fore i građane koji stoje na barikadi naziva ustašoidima koji prave granicu Nezavisne države Hrvatske, a Vučić mu obećava kako će to počistiti.
Ipak, razvoj studentskog i građanskog pokreta prethodnih osam meseci pokazuje da pokušaji stvaranja podela u društvu više ne prolaze, već da uvek dovode do sasvim suprotnog – veće solidarnosti i osnaživanje veza među ljudima. Zato barikada stoji čvrsto, a građani poručuju da im je dosta vređanja, podela i proterivanja.
