Sloboda medija i bezbednost novinara i dalje ugroženi: NUNS

Istraživanje „Indikatori za nivo slobode medija i bezbednosti novinara 2021“, koje je nedavno objavilo Nezavisno udruženje novinara Srbije, pokazuje nedostatak tolerancije vlasti prema kritičkom mišljenju, selektivni pristup u zaštiti novinara i težak socioekonomski položaj medijskih radnica i radnika.

„Novinari se organizovano napadaju od strane tabloida i predstavnika vlasti, povezuju sa opasnim kriminalnim grupama, nazivaju saradnicima stranih ambasada i neprijateljima Srbije, a preduzete sistemske mere i sporadične osude samo u jednom delu pokazuju spremnost da se incidenti spreče i reše“, konstatuje se u istraživanju „Indikatori za nivo slobode medija i bezbednosti novinara 2021“.

NUNS ukazuje na smanjenje broja fizičkih napada, ali i rast broja verbalnih pretnji upućenih novinarkama i novinarima. Autori smatraju da se potonja vrsta incidenata normalizuje u okolnostima u kojima predstavnici vlasti upućuju „teške izjave“ na račun kritički nastrojenih medijskih radnika a pravosudni sistem nije efikasan i nezavisan, te u javnosti preovlađuje utisak nekažnjivosti za brojna krivična dela.

Kao jedan od primera navodi se slučaj ugrožavanja bezbednosti novinara redakcije portala KRIK, koje su provladini tabloidi u martu prošle godine proglasili saradnicima kriminalne grupe Veljka Belivuka.

Sloboda štampe je ugrožena cenzurom i autocenzurom, koje uzimaju maha u okolnostima narastajućih političkih pritisaka i sve lošije ekonomske situacije. „Medijski servisi su pod ogromnim uticajem vlasti, privatni pod uticajem vlasnika, a neprofitni mediji zavise od projekata“, zaključuje se u istraživanju.

„U javnim medijskim servisima osetljive društveno-političke teme su vesti samo u onoj meri u kojoj drže bezbednu distancu od kritičkog stava prema nosiocima vlasti“, dok nezavisni mediji sebi daju više slobode.

Ipak, objektivnost i kvalitet izveštavanja sve teže je ostvariti u uslovima u kojima i projektno finansiranje zavisi od volje političkih aktera, temeljnost je žrtvovana zarad produktivnosti koju iziskuju projektni okviri, a novinari su neretko primorani i da rade po nekoliko poslova da bi preživeli, budući da se prosečna novinarska plata u Srbiji kreće u rasponu od 300 do 400 evra.

Gotovo polovina od oko 12.000 medijskih radnika u Srbiji, a pretežno oni iz lokalnih medija, istovremeno radi za dva medija, ili se pored novinarskog bavi i poslovima koji nisu u vezi sa osnovnom strukom. Plate se, osim u javnim servisima, mahom ne isplaćuju redovno. Loš socioekonomski položaj se očitava i u drugim vidovima nesigurnosti, pa tako:

„U Srbiji i dalje ne postoje precizni podaci o tome koliko novinara ima potpisane ugovore o radu i odgovarajuće socijalno osiguranje“, zbog čega, primera radi, „svaki peti novinar u Vojvodini nema ili ne zna da li ima pokriveno penziono, socijalno i zdravstveno osiguranje“, kako se navodi u istraživanju.

Novinarke rade u lošijim uslovima, izložene su otvorenijim napadima, rodno zasnovanim pritiscima te sekundarnoj viktimizaciji. Istraživanje pokazuje da je njihov položaj u odnosu na položaj novinara u 2021. godini pogoršan.

Autori istraživanja upozoravaju na to da je na pogoršanje položaja novinarki i novinara, te slabljenje slobode medija, uticala nepovoljna ekonomska i finansijska situacija pojačana posledicama krize usled korona virusa i nestabilna politička situacija, te procenjuju da bi se stanje sa nastupajućom krizom moglo menjati na gore.

Istraživanje „Indikatori za nivo slobode medija i bezbednosti novinara 2021“ sprovedeno u Srbiji deo je procene stanja političkog, zakonodavnog i institucionalnog okruženja u kojem rade novinari i mediji u nekoliko zemalja u regionu. Novinarska udruženja iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova i Srbije su u te svrhe uz podršku Evropske komisije uspostavila zajedničku platformu Safejournalists.net. Istraživanje se takođe nadovezuje na niz sličnih analiza koje je NUNS objavljivao do sada.

I.K.

Prethodni članak

Nezabeležen primer istorijskog revizionizma: novosadske vlasti počele sa podizanjem spomenika „Nevinim žrtvama 1944/45“

„Slaughter” festival horora i hevi metala: korak ka decentralizaciji kulture u Srbiji

Sledeći članak