Činjenica je da je kulturni život u Srbiji centralizovan – kulturni sadržaji su svedeni na Beograd i Novi Sad u koji su se slila i dodatna sredstva kroz projekat Evropske prestonice kulture, dok ostali delovi Srbije ostaju bez mnogo dešavanja, a naročito bez alternativne i omladinske kulture.
Situacija, međutim, nije uvek bila ovakva. Niš i njegova okolina su nekada bili jedan od centara kulture u Jugoslaviji, sa razvijenom alternativnom scenom koja je mogla da se pohvali kultnim bendovima kao što su Dobri Isak i Trivalia.
Iza „Slaughter” festivala stoji „Komplos Art Factory“, udruženje iz Doljevca, dok je umetnički direktor bio dr Dejan Ognjanović, pisac, urednik, kritičar i prevodilac. Predsednik žirija je bio Alin Ludu Dumbrava, umetnički direktor „Drakula Film Festivala“ iz Brašova, u Rumuniji.
Posetioci festivala su došli iz raznih krajeva Srbije. Novinarka Mašine je razgovarala sa Veljkom i Lenom, srednjoškolcima iz Kraljeva, kao i sa Rajnom iz Obrenovca.
„Uvek moramo da idemo van našeg grada da vidimo nešto ovako. Problem je što je sve centralizovano – van velikih gradova se ništa ne dešava. Ako se i dešava onda to bude Miroslav Ilić koji mora da dođe jer ga je platio grad da nastupa”, kaže Veljko za Mašinu.
Lena smatra da horor nema jednake šanse za uspeh kao drugi žanrovi, zbog čega je manje zastupljen, a Rajna se nada da će ovaj festival popularizovati žanr horora u Srbiji.
Žanr horora je nepobitno stigmatizovan na našim prostorima, istina tome doprinose i senzacionalistički filmovi koji postignu komercijalni uspeh – zbog čega ceo žanr biva etiketiran kao trivijalan. Upravo zato su potrebni festivali poput ovog, koji skreću pažnju na umetnički vredne filmove koji sadrže suštinu horora – suočavanje.
Prema rečima dr Ognjanovića: „Horor filmovi mogu biti način za to. Dobri, umetnički horor filmovi nisu eskapistički: oni su jedan oblik otvaranja očiju pred hororima naše egzistencije, ne samo socijalne, nego i psihičke, duhovne, metafizičke.“
Festival je završen dodelom nagrada „Zlatna macola“ za najbolji horor film i autorski metal nastup. Ovu nagradu – simbol bivše klanice, nestale u stvarno stravičnim scenama privatizacije s početka veka, u kojoj je festival održan – poneli su film Norberta Fafenbihlera „2551.01: Dete“ i bugarski bend „Rejuvenation”.
Bend „Rejuvenation” iz Sofije svirao je prvi put pred srpskom publikom u Doljevcu. Prvi EP, Chronology Protection Conjecture’s Negation, objavilii su 2017. godine, a ove godine izašao je njihov album Cristalline.
U izjavi za portal Mašina, članovi benda rekli su da su se dobro proveli i pohvalili su domaće bendove. Dopala im se atmosfera samog festivala, iako je bila drugačija od onog na šta su navikli:
„Ljudi su ovde dosta opušteni i samo uživaju u muzici, većina naših fanova u Bugarskoj su core kids,1 tako da su svirke mnogo luđe”, rekao je Vladko, jedan od gitarista.
Nagradu nisu očekivali, štaviše nisu ni znali da ona postoji. „Samo smo došli da sviramo”, rekao je bubnjar Nedi. „Prava nagrada za nas su osmesi na licima publike”, dodao je gitarista Boži, ali shvativši kakvu je popularnu referencu propustio, ispravio se rekavši da je prava nagrada zapravo the journey and the friends you make along the way.
Sadašnju hevi metal scenu ocenili su kao jaku, po njihovim rečima ima mnogo novih obećavajućih bendova. „Hevi metal je za sada andergraund u Bugarskoj, ali andergraund pršti”, zaključuje Boži.
Kao i drugi sagovornici Mašine, Luka Radulović, muzičar i fotograf, vidi ovaj festival kao način da se horor scena u Srbiji pokrene. Iako je bio dobro upoznat sa radom svih bendova koji su nastupali, sav program mu je prijao i kostićevski ga je okarakterisao kao „facotop”.
