Tokom jučerašnjeg dana Ministar kulture, Nikola Selaković, potpisao je 15 ugovora sa predstavnicima 15 gradova i opština o finansiranju kroz program „Gradovi u fokusu“ za podsticaj „decentralizaciji kulture“ u Srbiji. Radi se o odobrenim sredstvima za 2024. godinu, i to na konkursu „Gradovi u fokusu“ namenjenom podizanju lokalnih kapaciteta i podsticanju razvoja kulturnih aktivnosti.
Ugovori su potpisani sa predstavnicima gradova Kikinda, Kraljevo, Novi Pazar i sledećih opština: Vlasotince, Ivanjica, Irig, Kladovo, Kovačica, Kula, Medveđa, Negotin, Novi Bečej, Sjenica, Trgovište i Čajetina.
Tom prilikom Selaković je izjavio da se radi o ulaganju u „kulturnu infrastrukturu“ koji su bili „nužni i preko potrebni“ budući da je država u periodu dugom preko 25 godina a koji se završava 2016. godine u potpunosti zanemarila lokalnu kulturnu infrastrukturu. Tek tada, te 2016. godine, kada je na čelu Vlade bio sadašnji predsednik Republike Aleksandar Vučić, Srbija je, prema rečima Selakovića, počela da pokazuje „prve znake svog ekonomskog oporavka i da uvećava budžet za kulturu“:
„To su objekti naših domova kulture, centara za kulturu, biblioteka, muzeja, bioskopa, pozorišta, galerija i svega što smo potpisali sa našim lokalnim samoupravama kao projekte koje sufinansiramo. Ponosni smo na činjenicu što je preko 1,67 milijardi dinara kroz ‘Gradove u fokusu’ država uložila od 2016. godine do danas a bar polovinu od toga su uložile i lokalne samouprave, što je oko 2,5 milijarde dinara. Mnoge opštine su oživele svoje domove kulture, svoje galerije, vratile bioskope među svoje mlade kako bi ljudi mogli da se druže i da prate kulturne sadržaje a mi ćemo sa ‘Gradovima u fokusu’ nastaviti i dalje“, dodao je Selaković.
Bau – šta?
Još dok je ona bila ministarka kulture, Maja Gojković je svesrdno promovisala projekat „Gradovi u fokusu“, pored projekta Nacionalna prestonica kulturea i onog, javnosti (makar za sada) manje poznatog, „Dvorci i vile Srbije“ – kao ogromni resurs koji je, kako je tada izjavila, svuda oko nas, a koji smo tek počeli da koristimo.
Gojković je ovo izjavila početkom 2023. godine na Konferenciji ministara kulture u Davosu, a na kojoj je osnovana „Baukultur Alijansa iz Davosa 2023“ koja je trebalo da podstakne povezivanje sektora kulture i privrede. Mogućnosti koje se otvaraju prepoznajemo u pogledu kulturnog razvoja i stvaranja dodate vrednosti – ljudske i finansijske“, rekla je tada Gojković.
Međutim, i pored izrečenih floskula, poput one da će kroz pomenute projekte koji dolaze od strane čelnika na vlasti „lokalne zajednice podići kvalitet sveukupnog života u njima“, stručna javnost je i tada izrazila zebnju da su to samo nove „niše“ za dalje tržišno pozicioniranje privatnih inicijativa, dobro „uhlebljenih“ menadžera, producenata i (korumpiranih) političara.
Avioni, kamioni
Mnogi se ne bi složili sa konstatacijom ministra Selakovića o tome da su opštine u Srbiji, upravo preko promovisanih projekata, oživele svoje domove kultura i galerije, kao i da su vratile bioskope mladima „kako bi ljudi mogli da se druže i da prate kulturne sadržaje“.
O tome govori i aktuelno saopštenje Asocijacije NKSS koja upravo govori o poražavajućem stanju u kulturi, a povodom nedavnog gašenja galerije Remont, koja je samo simptom mnogo širih društvenih procesa koji dovode do daljeg urušavanja kulturno-umetničke proizvodnje.
Iz NKSS-a su tom prilikom naveli kao zabrinjavajuću tendenciju nedovoljno infrastrukturno podržavanje mnogih kulturno-umetničkih prostora, koji neguju alternativni i kritički pristup:
„Ovo se može reći i za mnoge institucionalne prostore poput brojnih domova kulture širom Srbije koji su vremenom privatizovani, komercijalizovani ili ugašeni, i koji su često predstavljali jedino mesto kulturno-umetničke proizvodnje lokalnih zajednica“.
Na papiru lepo zvuči, ali šta je u realnosti
O problemu decentralizacije kulturno-umetničke proizvodnje godinama se diskutuje i u stručnim krugovima. Tako je još 2021. godine, za Mašinu komentarisala profesorka Milena Dragićević-Šešić, osnivačica UNESKO katedre za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu da bi decentralizacija kulture trebalo da bude istinski prioritet kulturne politike. Međutim, kako je istakla, instrumenti i metodi kojima se to postiže, uvek su bili neadekvatni.
Ona je već tada savetovala da bi bilo bolje da je ideja „Gradova u fokusu“ redefinisana, da su dati podsticaji programima, umetnicima i umetničkim projektima, kulturnim radnicima, nevladinim organizacijama, da u partnerstvu i dijalogu sa stanovništvom razviju inovativne i participativne kulturne projekte: „Za to nisu potrebni pompezni programi i najave“, istakla je osvrćući se na aktuelni program „Gradova u fokusu, „već delatna kulturno-politička praksa.“
Razmišljajući o strukturnim alternativama ovakvom pristupu pitanju decentralizacije kulture, Marijana Cvetković, predsednica udruženja Stanice Servisa za savremeni ples i kulturna radnica, tom prilikom je poručila da bi alternativa morao biti ozbiljan i dugoročni rad kako bi se razumelo polje kulturne proizvodnje u Srbiji u celosti, sa svim njenim akterima i sa svim postojećim znanjima i resursima, te da se oni angažuju na zajedničkom poduhvatu:
„Njihov rezultat bi bio promena sistema upravljanja u kulturi i promena kulturnih politika koje su do sada donele samo razaranje kulture, posebno na ovom lokalnom nivou, dezavuisanje postojećih institucija i njihovo sistemsko pražnjenje od stručnog znanja i ideja o saradnji sa drugima.“
Ostaje da vidimo kako će biti potrošeno preostalih 115.706.000 dinara za 2024. godinu koje je, kroz treći i završni krug potpisivanja ugovora za sufinansiranje projekata iz oblasti kulture i kulturne infrastrukture kroz program ‘Gradovi u fokusu’ za 15 jedinica lokalne samouprave, najavio ministar Selaković.
A da je ipak trenutno najambiciozniji projekat i u oblasti kulture – Expo 2027, pored logoa samog projekat koji stoji ispod svakog Selakovićevog potpisa, kazuje i njegova najava ovom prilikom izrečena o sledećem „kapitalnom“ projektu „„Srbija – skok u budućnost 2027“.
V.K.