Nakon 25 godina postojanja, Galerija Remont zvanično prestaje sa radom. Kako su saopštili, programi koje su najavili za kraj oktobra biće poslednji u Maršala Birjuzova broj 7.
Odluku o osnivanju nezavisne umetničke asocijacije – Remont, Darka Radosavljević, direktorka ove organizacije donosi tokom NATO bombardovanja 1999. godine, a samo par meseci kasnije, početkom 2000. godine, osniva se i Galerija Remont sa sedištem u Tržnom centru na Trgu republike. Iste godine se pojavljuje i Remont Art Magazine, tromesečnik koji je izlazio do 2007. godine i čiji su tadašnji urednički odbor činila mnoga značajna imena umetničke scene devedesetih, pa sve do danas, poput Jovana Čekića, Darke Radosavljević, Uroša Đurića, Lidije Merenik, Stevana Vukovića, kao i brojnih saradnica i saradnika poput Jasmine Čubrilo, Danijele Purešević, Mirjane Stojadinović, Saše Janjića, Slobodana Jovanovića, Miroslava Karića, Žane Poliakov, Saše Markovića Mikroba, Jelene Radić i mnogih drugih.
Tadašnju umetničku scenu definisale su tendencije „aktivnog eskapizma“ sa početka devedesetih, to jest, izbegavanje suočavanja sa realnošću rata i zločina, ali i strategije otpora razvijane krajem iste decenije i definisane kao „prisilna alternativa“. Upravo je ta scena, ta „prisilna alternativa“ tadašnjem Miloševićevom režimu i „okupiranim“ javnim institucijama činila zamajac ili prapočetak današnje nezavisne kulturno-umetničke scene.
„U tom trenutku, ta ideja o nečem zajedničkom je bila mnogo manje ambiciozna od ovoga što se kasnije desilo. Zapravo, ja sam imala ideju da se napravi saradnički tim, formalni ili neformalni, koji bi pomagao da se napravi kohezija na umetničkoj sceni u Srbiji, da se stvori bolja komunikacija među samim akterima kako bi, zajedno, lakše preboleli taj period devedesetih i kako bi se što pre uključili u neke druge tokove, koji su se paralelno razvijali, u Evropi i u regionu,“ opisala je atmosferu i inicijalnu ideju koja je stajala iza osnivanja Remont-a, Darka Radosavljević, 2014. godine u intervju Seeculta povodom petnaest godina rada ove značajne galerije.
Treba naglasiti da je Remont i jedna od organizacija koje su učestvovale u osnivanju Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, tokom 2011. godine, zajedno sa preko dvadeset organizacija iz Beograda, Kragujevca, Kruševca, Niša, Novog Sada, Pirota, Šapca, Zaječara, Zrenjanina i Vranja.
Vesna Milosavljević: Remont je postavio granicu ispod koje nema dostojanstvenog rada
Direktorka Portala za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org, Vesna Milosavljević, jedna od novinarki i autorki koji su rad Remonta pratili skoro od samog osnivanja, za Mašinu govori o značaju ovog prostora za nezavisnu scenu i potencijalnim posledicama njihovog gašenja:
„Remont je oduvek, osim sto je razvijao, predstavljao i okupljao scenu vizuelnih umetnosti, bio i predvodnik borbe za bolje uslove rada u kulturi, pre svega na nezavisnoj sceni, upozoravajuci na ključne probleme i nudeći rešenja povremenim apelima i pismima javnosti, ali i iniciranjem zajedničkog delovanja zarad promene kulturne politike.“
Kako je dalje istakla povodom izostanka reakcije nadležnih institucija, „druga strana ostajala je gluva, kao što je i sada“: „Kultura ni na dvostrukim izborima u Beogradu u decembru i junu nije bila tema, iako prvi put, osim u vreme izbijanja pandemije, nije raspisan godišnji gradski konkurs za kulturu. Obrazloženje Remonta o razlozima ’odjave’, koje se odnosi na odsustvo domaće institucionalne podrške, ali i na besmislenu politiku stranih fondova, potpisali bi sigurno svi na sceni, koji još pokušavaju da opstanu u uslovima koji su davno već okarakterisani kao nemogući, a postaju iz godine u godinu sve gori“.
Povodom gašenja galerije, naglasila je njihov značaj i nadu da će svoj rad ipak nastaviti u drugačijem obliku: „Remont i ovoga puta, prkosnom i otrežnjujućom ’odjavom’, postavlja granice ispod kojih nema dostojanstvenog rada, niti mogućnosti za profesionalno bavljenje kulturom i umetnošću. Od Remonta se to i očekivalo, a nadam se da ćemo moći da očekujemo i njihove dalje aktivnosti, makar u drugačijoj formi, jer bez Remonta scena više umnogome neće biti ista“.
Maja Ćirić: Između konzervativnog zaokreta i posthumanističkog digitalnog obrta
Maja Ćirić, nezavisna kustoskinja iz Beograda, povodom prestanka sa radom galerije Remont, za Mašinu kaže da „proces otkazivanja nezavisne scene traje već godinama, a sve je više kolega i institucija koje su ’odjavljene’“.
Saradnica na mnogim umetničkim projektima zajedno sa Remontom još tokom dvehiljaditih, Ćirić je u ranijem intervjuu izdvojila kao posebnu saradnju sa Darkom Radosavljević – na 46. Oktobarskom salonu 2005. godine, te sa Remontom u celini, kada je sarađivala kao kustos na projektu Mobile Studios tokom 2006. godine. Analizirajući širu društveno-političku atmosferu u kojoj se našla ova galerija, adresirala je dominantne struje savremenog umetničkog sistema:
„Remont se našao u procepu između politički zacrtanog konzervativnog zaokreta, od kojeg profitiraju poslušne ’kolege’, sa jedne strane, i posthumanističkog digitalnog obrta sa druge strane.“
Govorila je i specifično o vezi nove elite u Srbiji i lokalnog umetničkog sveta naglašavajući da je „odjavljivanje“ Remonta simptom dominantnog fenomena „u kojem se neuniformisani humanistički obrasci ponašanja i delovanja, karakteristični za istorijske avangarde u svetu umetnosti, ne smatraju prikladnim među novom elitom kojoj je umetnost potrebna kao simbolički kapital, koji žele da steknu preko noći.“
U međuvremenu, ostaje pitanje ko će i na koji način nastaviti da se bavi institucionalnim pamćenjem i politikama sećanja svih onih važnih umetničkih fenomena i celokupne proizvodnje znanja, a vezanih za nezavisnu kulturno-umetničku scenu u Srbiji tokom poslednjih nekoliko decenija? Nadležne institucije sigurno neće. Toliko makar znamo.
V.K.
