Pre skoro šest meseci objavljen je izveštaj međunarodne organizacije Amnesty International „Digitalni zatvor – nadzor i represija civilnog društva u Srbiji“ u kojem su izneti dokazi o nezakonitom digitalnom nadzoru novinara i aktivista zloupotrebom digitalne forenzike i invazivnog špijunskog softvera (spyware), čime su povređena brojna prava tih osoba, kao osoba sa kojima su oni na bilo koji način bili u kontaktu, navodi se u saopštenju deset organizacija civilnog društva.
Krajem 2024. godine, ove organizacije pokrenule su sve raspoložive pravne mehanizme zaštite. Pored krivične prijave protiv pripadnika policije i Bezbednosno informativne agencije koja je podneta Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, upućen je zahtev Zaštitniku građana da pokrene ispitni postupak nad radom ovih organa po sopstvenoj inicijativi, kao i pritužba jednog od novinara koji je bio meta napada. Takođe, podnet je i zahtev Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da pokrene nadzor nad radom ovih organa, ističe se u saopštenju.
„Ipak, do danas nije poznato da li su i koje korake ove institucije preduzele kako bi se utvrdila zakonitost postupanja policije i Bezbednosno informativne agencije, ali i odgovornost onih lica koja su ove radnje nadzora preduzele“, piše u saopštenju.
Kako se dalje navodi, nezakoniti nadzor državnih struktura je nastavljen pošto je krajem marta potvrđen i pokušaj napada špijunskim softverom Pegazus na dve novinarke BIRN-a. „Takođe postoje jasne indicije da ima i drugih slučajeva nezakonitog digitalnog nadzora; jasno je i da državni organi u čijoj su nadležnosti pitanja bezbednosti, nezakonito i u velikom broju slučajeva špijuniraju aktiviste i novinare“, naglašavaju organizacije civilnog društva.
UN traže odgovore
Drugog aprila 2025. godine specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija uputili su Vladi Republike Srbije komunikaciju u kojoj ističu da su nezakonita hapšenja, napadi na novinare, kampanje blaćenja, upadi policije u prostorije udurženja građana, špijuniranje, kao i izostanak efikasnih istraga od strane nadležnih državnih organa i odgovornost onih koji su ova dela počinili, u suprotnosti sa međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava.
„Specijalni izvestioci su tražili od Vlade Srbije da se izjasni o svim navodima u vezi napada na one koji štite prava građana, međutim iako je država formalno dostavila odgovor on ne sadrži informacije koje su od nje zatražene“, navodi se u saopštenju.
Evropski parlament je u maju usvojio rezoluciju u kojoj se traži od vlasti u Srbiji da odmah prestanu sa upotrebom digitalnog nadzora nad novinarima i aktivistima, te da bez odlaganja istraže sve navode nezakonitog nadzora.
„Apelujemo na nadležne institucije da u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije kao i međunarodnim standardnima, neodložno reaguju kako bi se nezakonit digitalni nadzor, ali i svi drugi vidovi pritisaka, zaustavili, i kako bi se utvrdila krivična odgovornost lica koja su ova dela počinila“, zaključuje se u saopštenju.
Krivičnu prijavu su podneli Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Građanske inicijative, CRTA, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Udruženje „Krokodil“, Partneri Srbija i SHARE Fondacija.
A.G.A.
