„Ovaj postupak otvara prostor za dalju represiju, gušenje slobode izražavanja, slabljenje zaštite žrtava i urušavanje poverenja u institucije. Tražimo da Ministarstvo pravde povuče predloge zakona dok ne budu obezbeđeni stvarna transparentnost, institucionalni legitimitet i poverenje javnosti, uslovi mogući tek nakon slobodnih i demokratskih izbora”, navode organizacije, takođe one pozivaju i „Evropsku uniju da ne dozvoli da se ovakav proces koristi kao ‚čekiranje‘ obaveza u okviru Razvojne agende“.
Potpisnice navode da predložene izmene Krivičnog zakonika šire represiju: kriminalizuju proteste i ugrožavaju pravo na mirno okupljanje, uvode neprecizno krivično delo objavljivanja materijala koje se može primeniti na novinare, aktiviste i građane, rizikuju da se silovanje prekvalifikuje u blažu kategoriju „polnog odnosa bez pristanka“, što je suprotno Istanbulskoj konvenciji i ide na štetu žrtava. Takođe navode da definicijom „zlonamernog računarskog programa“ napuštaju objektivne kriterijume i uvode dokazivanja subjektivne namere, napuštajući pravnu sigurnost.
Sa druge strane, izmene Zakonika o krivičnom postupku obuhvataju više od 200 članova, što kako navode, uz kratak rok onemogućava ozbiljnu procenu uticaja na već dostignuti nivo prava i dodaju da „rešenja vraćaju teret informisanja na žrtvu, relativizuju status posebno osetljivog svedoka, šire tajni nadzor iz izuzetka ka pravilu, proširuju odloženo gonjenje i ukidaju mogućnost istrage protiv nepoznatog učinioca“.
Dok nacrt Zakona o maloletnim učiniocima umanjava ranije dostignut nivo zaštite dece sužavanjem obavezne nadležnosti obučenih pravosudnih nosilaca pravosudnih funkcija i ukidanjem obaveznog punomoćnika po službenoj dužnosti za maloletne žrtve, navode iz organizacija i dodaju da je neusklađen sa Direktivom 2012/29/EU i obavezama Akcionog plana za Poglavlje 23.
Organizacije civilnog društva zahtevaju hitno povlačenje predloga iz procedure, organizovanje, kako navode, stvarne javne rasprave i javne prezentacije uz dovoljno vremena za iznošenje mišljenja. Takođe zahtevaju i uključivanje struke, ali i druge zainteresovane zajednice i pojedince, kao i pisani izveštaj koji po propisima mora biti objavljen nakon svake javne rasprave i to u skladu sa standardima i praksom Evropske unije. Uvažavanje stavova Nacionalnog konveta u EU i odbacivanje rešenja koja šire prostor za represiju, takođe spadaju u njihove zahteve.
Pismo su potpisale sledeće organizacije: Autonomni ženski centar (AŽC), Baza aktivističke zajednice „Sviće“, BeFem – feministički kulturni centar, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Građanske inicijative, Civil Rights Defenders (CRD), Evropski pokret u Srbiji, FemPlatz, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Ministarstvo prostora, Novosadska novinarska škola (NSSŠ), Partneri Srbija, Polekol, SHARE fondacija, Fondacija „Slavko Ćuruvija“, Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR)
A.T.
